slika2 slika3 slika4 slika5 slika6 slika7 slika8 slika1 slika9 slika10 slika11 slika12 slika13 slika14 slika15 slika16 slika17 slika18 slika19 slika20 slika21 slika22 slika23 slika24 slika25 slika26 slika27 slika28 slika29 slika30 slika31 slika32
top wrap

8. MART – DAN ŽENA

Ukoliko poslodavac utvrdi pravo zaposlenima na poklone (u novcu, robi, vaučerima i sl.) povodom Dana žena – 8. marta, ovakvo davanje zaposlenima ima karakter zarade, što znači da se plaćaju i porez i doprinosi kao na zarade. Ukoliko se poklon daje u novcu to je neto iznos, a ukoliko je poklon dat u robi, maloprodajna vrednost plaćena pri nabavci je neto zarada. S tim u vezi, ono što zaposlena dobija je „neto“ iznos, odnosno to nije osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijano osiguranje. Znači, ovaj iznos treba „brutirati“ da bi dobili osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno soicijalno osiguranje. Formula za preračun: Bruto zarada = Neto zarada - neoporezivi iznos * 12% / 0,701

Ugostiteljske usluge povodom Dana žena imaju tretman troškova reprezentacije, pod uslovom da je to uređeno opštim aktom poslodavca u skladu sa propisima o računovodstvu. Ovi izdaci ne predstavljaju zaradu, odnosno drugo primanje zaposlenog i ne podležu plaćanju proreza na dohodak građana i doprinosa za socijalno osiguranje. Izdaci nastali po tom osnovu moraju biti verodostojni i nesporni.

Poslodavac može da obezbedi prigodan poklon i za žene koje nisu u radnom odnosu kod njega (poslovne partnerke, bivše zaposlene...). U ovom slučaju poklon, bez obzira da li je u novcu, robi, poklon čestitki i slično ima karakter drugih prihoda i podleže plaćanju poreza, po odbitku normiranih troškova. Davanja u novcu ili poklonu (maloprodajna cena u koju je uključen PDV) predstavljaju neto iznos koji se brutira koeficijentom 1,190476, pa se dobijeni bruto iznos umanjuje za 20% normiranih troškova i utvrđena razlika je osnovica za obračun poreza. Prilikom isplate podnose se Obrazac PP OPJ-8 i Specifikacija poreza, a uplata se vrši na račun 840-711191843-30.

arrow down arrow up

USKLAĐIVANJE (PRIZNAVANJE) RASHODA

Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda.

Izdaci za ulaganja u oblasti kulture, uključujući i kinematografsku delatnost, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda.

Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 10% od ukupnog prihoda.

Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.

Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika.

arrow down arrow up

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima (Sl.glasnik RS 119/12) primenjuje se od 1. januara 2013. godine.

Zakonom se utvrđuju obveznici kao i merila za određivanje tarifa i plaćanje ovih naknada.

Zanatske radnje ne plaćaju naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma.

Zanatskim radnjama smatraju se samostalne zanatske radnje, kao i radnje, odnosno poslovni prostor u kojima se preduzetnik koji je paušalno oporezovan bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima.

arrow down arrow up

OTPIS KAMATE I MIROVANJE PORESKOG DUGA

Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga (Službeni glasnik RS, broj 119/12) uređuju se uslovni otpis kamata i mirovanje obaveze plaćanja neplaćenih javnih prihoda dospelih za plaćanje zaključno sa 31. oktobrom 2012. godine.

Malom poreskom obvezniku (fizičko lice, preduzetnik i pravno lice koje nije veliki poreski obveznik) koji redovno plaća tekuće obaveze otpisaće se 50% kamata po isteku 2013. godine, a preostala kamata po isteku 2014. godine.

Poreski obveznik stiče pravo na mirovanje glavnog poreskog duga ako obaveze dospele za plaćanje, počev od 1. novembra 2012. godine do 31. decembra 2012. godine, plati najkasnije do 31. januara 2013. godine. (oktobar, novembar i decembar 2012. - platiti najkasije do 31.01.2013.)

Glavni poreski dug miruje malom poreskom obvezniku od 1. januara 2013. godine do 31. decembra 2014. godine.

- Za vreme mirovanja glavnog poreskog duga do njegove otplate u celosti, ne teče kamata.

- Za vreme mirovanja, glavni poreski dug se valorizuje indeksom potrošačkih cena, počev od 1. novembra 2012. godine do otplate duga u celosti.

- Poreski obveznik kojem je utvrđeno pravo na mirovanje poreskog duga, dužan je da od 1. januara 2013. godine redovno plaća tekuće obaveze (mesec za mesec).

Poreskom obvezniku koji, u periodu mirovanja glavnog poreskog duga, prestane da redovno izmiruje tekuće obaveze, glavni poreski dug uvećava se za pripadajuću kamatu.

Poreski obveznik stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko u periodu mirovanja duga izmiri glavni poreski dug.

Poreski obveznici koji redovno izmiruju sve tekuće obaveze, stiču pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate, bez sredstava obezbeđenja (mali poreski obveznik, počev od 1. januara 2015.godine).

Za vreme plaćanja glavnog poreskog duga na rate poreski obveznik je dužan da redovno plaća tekuće obaveze.

Nad poreskim obveznikom koji, u periodu plaćanja glavnog poreskog duga na rate, ne izmiri tekuću obavezu ili ratu glavnog poreskog duga, nadležni organ odmah sprovodi postupak prinudne naplate shodno propisu koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.

Ako se glavni poreski dug izmiri do 31. decembra 2014. godine, nadležni organ otpisaće kamatu i: poreskom obvezniku čiji je glavni poreski dug nastao po osnovu jednokratne poreske obaveze; preduzetniku koji je brisan iz propisanog registra koji se vodi kod nadležnog organa.

U periodu od 1. novembra 2012. godine do kraja perioda mirovanja glavnog poreskog duga, prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga, a period za koji je utvrđeno mirovanje poreskog duga ne uračunava se u rok zastarelosti.

arrow down arrow up

REŠENJE O PLAĆANJU SOCIJALNIH DOPRINOSA PREDUZETNIKA

1. OBVEZNICI I OBAVEZE

Na prihode od samostalne delatnosti plaćaju se:

- porez na dohodak građana na prihode od samostane delatnosti

- doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Preduzetnici imaju status osiguranika i obveznika plaćanja sledećih doprinosa (prema odredbama člana 7-10. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje): doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje 22,0%; doprinos za zdravstveno osiguranje 12,3%; doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 1,5%.

Utvrđivanje konačne obaveze po osnovu poreza i doprinosa, kao i akontacije za tekuću godinu vrši nadležni poreski organ koji o tome izdaje rešenje.

Preduzetnici, sve dok od Poreske uprave ne dobiju rešenja o plaćanju akontacija socijalnih doprinosa za tekuću godinu, treba da nastave da plaćaju akontacije socijalnih doprinosa prema postojećim rešenjima iz prethodne godine.

Od obaveze vođenja poslovnih knjiga izuzeti su preduzetnici koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod (paušalno oporezivanje - član 40. Zakona o porezu na dohodak građana).

Preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu, u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda, odnosno procenu prometa do kraja prve poslovne godine, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno od početka obavljanja delatnosti.

2. UTVRĐIVANJE OBAVEZE

Za razliku od vlasnika privrednog društva, preduzetnik mora biti radno angažovan u radnji. Međutim, način plaćanja socijalnih doprinosa zavisi od toga da li je radno angažovan i po nekom drugom osnovu, tako da postoje različite situacije:

- PREDUZETNIK SAMO PREKO RADNJE OBAVLJA SAMOSTALNU DELATNOST

- PREDUZETNIK KOJI OBAVLJA SAMOSTALNU DELATNOST IZ RADNOG ODNOSA KOD DRUGOG POSLODAVCA

Ovo lice je već osigurano po osnovu zaposlenja i prijavljeno Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Ono i dalje ostaje osiguranik po osnovu radnog odnosa u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, ali doprinos za PIO plaća po oba osnova, i po osnovu zaposlenja i po osnovu obavljanja samostalne delatnosti.

U ovom slučaju poslodavac kod koga je preduzetnik u radnom odnosu obračunava porez i doprinose za socijalno osiguranje kao i za sve ostale zaposlene radnike, na ostvarenu zaradu prema ugovoru o radu.

Lica koja iz radnog odnosa kod drugog poslodavca obavljaju samostalnu delatnost, preko rešenja Poreske uprave plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10% i doprinos za PIO po stopi od 22%. Po osnovu obavljanja samostalne delatnosti ovaj preduzetnik nije obveznik doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti, jer se ovi doprinosi plaćaju samo na osnovu prioritetnog osiguranja, a to je u ovom slučaju po osnovu zaposlenja tj. ugovora o radu kod drugog poslodavca.

- PREDUZETNIK PREKO RADNJE OBAVLJA SAMOSTALNU DELATNOST A OSNIVAČ JE PRIVREDNOG DRUŠTVA U KOJEM NIJE RADNO ANGAŽOVAN

Preduzetnik koji je istovremeno i osnivač, odnosno vlasnik privrednog društva ali nije zasnovao radni odnos i ne radi u tom društvu, plaća porez na prihode od samostalne delatnosti i socijalne doprinose kao i drugi preduzetnici koji obavljaju delatnost isključivo i samo u svojoj radnji.

- PREDUZETNIK PREKO RADNJE OBAVLJA SAMOSTALNU DELATNOST A OSNIVAČ JE PRIVREDNOG DRUŠTVA U KOJEM JE RADNO ANGAŽOVAN

Preduzetnik koji je istovremeno i osnivač, odnosno vlasnik privrednog društva, ukoliko nije zasnovao radni odnos u tom društvu, ali ima ovlašćenje za zastupanje i predstavljanje društva, smatra se radno angažovanim u tom privrednom društvu. To poreski organ utvrđuje po osnovu rešenja o upisu u registar kod nadležnog organa.

Po osnovu obavljanja samostalne delatnosti ovaj preduzetnik plaća porez na prihode od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje kao i drugi preduzetnici.

- PREDUZETNIK KOJI OBAVLJA SAMOSTALNU DELATNOST IZ PENZIJE

Korisniku starosne penzije, koji prijavi obavljanje samostalne delatnosti, Poreska uprava će rešenjem na oporezivu dobit ili na paušalno utvrđen prihod utvrditi obavezu plaćanja: poreza na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10% i doprinosa za PIO po stopi od 22%. Korisnik penzije po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, pod uslovom da je ta delatnost obavljana najmanje godinu dana, ima pravo na ponovno utvrđivanje penzije.

arrow down arrow up

OBAVEZA EVIDENTIRANJA PROMETA PREKO FISKALNE KASE

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

Obaveza se ne odnosi na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i za bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, el.energija, voda i dr.).

arrow down arrow up

UTVRĐIVANJE PORESKE OBAVEZE LICU KOJE OBAVLJA NEREGISTROVANU DELATNOST

Poreska uprava može da vrši terensku kontrolu kod lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, bez plana kontrole i naloga za kontrolu.

Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost:

- poreska obaveza tom licu utvrđuje se rešenjem, primenom metode procene poreske osnovice parifikacijom,

- poreska obaveza utvrđuje se primenom poreske stope po kojoj se utvrđuje i plaća porez na dohodak građana na druge prihode, bez priznavanja normiranih troškova,

- rešenje o utvrđivanju poreza dostavlja se licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, sa nalogom da u roku od 45 dana od dana dostavljanja rešenja, kod nadležnih organa izvrši registraciju, odnosno prijavu te delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda i otkloni druge utvrđene povrede zakona.

Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti robu koju je zatekao u kontroli.

Ako lice obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, u roku od 45 dana od dana dostavljanja rešenja, izvrši registraciju, odnosno prijavu delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu i otkloni druge utvrđene nepravilnosti, oduzeta roba mu se vraća, osim robe podložne kvarenju i robe čije čuvanje iziskuje velike troškove – Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.

Primena od 1. januara 2013. godine.

arrow down arrow up

KAMATA

Počev od 1. januara 2013. godine obračun zakonske kamate za neblagovremeno plaćene javne prihode vrši se primenom prostog interesnog računa (do 31.12.2012. godine ova kamata se obračunava primenom konformnog metoda).

Stopa zatezne kamate utvrđuje se na nepromenjen način, tj. utvrđuje se kao godišnja kamatna stopa jednaka referentnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena.

Primena prostog interesnog računa podrazumeva da se za svaki obračunski period kamata računa uvek na iznos glavnog duga što podrazumeva da se kamata obračunata za jedan period ne dodaje glavnici kako bi se u narednom periodu kamata obračunavala na uvećanu glavnicu. Prosti interesni račun podrazumeva da nema obračuna kamate na kamatu.

Redosled uračunavanja prilikom delimičnog plaćanja poreske obaveze nije menjan (prvo se plaća iznos glavne poreske obaveze, potom kamata, pa troškovi naplate i na kraju kazna).

Ako je obveznik podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga pre njegove dospelosti ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu čije odlaganje plaćanja zahteva, kako bi se i na ovaj način doprinelo „samoprijavljivanju“ poreskih dugova, kamatna stopa je jednaka godišnjoj referentnoj stopi NBS (bez uvećanja za 10 procentnih poena), primenom prostog interesnog računa od sto.

arrow down arrow up

ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA

1. Uslovi za odlaganje plaćanja poreskog duga

Pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga imaju svi poreski obveznici – pravna i fizička lica (u daljem tekstu: dužnik) za sve vrste javnih prihoda koje naplaćuje poreska uprava (npr. porez na dohodak građana, porez na dobit pravnih lica, porez na dodatu vrednost, doprinosi za socijalno osiguranje, itd), uključujući i sporedna poreska davanja (novčane kazne za poreske prekršaje, kamate po osnovu dospelog a neplaćenog poreza, troškove postupka prinudne naplate poreza i troškove prvostepenog poreskog prekršajnog postupka).

Dakle, dužnici mogu ostvariti pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga za sve vrste javnih prihoda i sporednih poreskih davanja čija su kontrola, utvrđivanje i naplata u nadležnosti poreske uprave. Takođe, dužnici mogu ostvariti pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga i za sve vrste izvornih javnih prihoda i sporednih poreskih davanja koje naplaćuju jedinice lokalne samouprave, a na koje se primenjuju ZPPPA.

2. Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga

Prema odredbi člana 73. stav 1. ZPPPA, poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:

- za poreskog obveznika predstavlja ili će predstavljati neprimereno veliko opterećenje;

- nanosi, odnosno naneće bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove pod kojima se može podneti zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga bliže je uredila Vlada RS Uredbom prema kojoj plaćanje poreskog duga poreska uprava može da odloži poreskom obvezniku ako dug iznosi najmanje, i to za:

1. fizičko lice – 10% od oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje;

2. preduzetnika i malo pravno lice – 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda;

3. srednja i velika pravna lica – 5% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju.

Može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje poreskog duga na rate, ali najduže do 24 meseca. Poreski obveznik može podneti zahtev i pre dospelosti poreza.

Dopunom člana 74. stav 6. ZPPPA omogućeno je određenim kategorijama dužnika da podnesu zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga i bez ispunjenja prethodno navedenih uslova propisanih Uredbom, a reč je o dužnicima čiji poreski dug po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi:

- za pravno lice do 500.000 dinara;

- za preduzetnika do 100.000 dinara;

- za fizičko lice do 50.000 dinara,

propisano je da, pored toga što se za odlaganje plaćanja poreskog duga ne zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate (kako je i ranije uređeno) i to da se ne zahteva ispunjenje uslova koje je propisala Vlada.

SREDSTVA OBEZBEĐENJA NAPLATE PORESKOG DUGA

Od dužnika se kao sredstvo obezbeđenja može zahtevati: 1) hipoteka na nepokretnosti dužnika; 2) zaloga na pokretnim stvarima i zaradi dužnika; 3) neopoziva bankarska garancija; 4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja od 150% visine duga čija se naplata obezbeđuje; 5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se stavlja administrativna zabrana, dug može naplatiti; 6) menica avalirana od strane poslovne banke.

arrow down arrow up

DOSTAVLJANJE PORESKIH AKATA

Izmenama zakona precizirane su odredbe kojim se uređuje dostavljanje poreskih akata u pismenom obliku. Pre svega, ukinuto je dostavljanje poreskih akata elektronskim putem preko e-mail-a, a uvedeno isticanje poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa, u slučaju kada dostavljanje nije bilo moguće izvršiti, kako to ostale odredbe predviđaju.

Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku:

- pravnom licu i preduzetniku vrši se na adresu njegovog sedišta, upisanog u registar agencije nadležne za privredne registre, kao i drugim javnim registrima, odnosno na posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana kod agencije nadležne za privredne registre;

- dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku, fizičkom licu, vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta, upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o lič.kartama.

Ako je poreski obveznik preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika.

Ako je poreski obveznik fizičko lice, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Dostavljanje se smatra urednim i kada prethodno navedena lica odbiju da prime poreski akt ili odbiju da potpišu prijem poreskog akta, ako lice koje vrši dostavljanje o tome sačini službenu belešku.

Ako se dostavljanje poreskih akata vrši preko pošte, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku pet dana od dana navedenog u obaveštenju pošte kojim je poreski obveznik ili drugo lice pozvano da dođe u poštu radi prijema poreskog akta, a isto se tom pozivu pošte nije odazvalo.

Ako dostavljanje nije bilo moguće da se izvrši na prethodne navedene načine u roku od 15 radnih dana od dana upućivanja poreskog akta na dostavljanje, dostavljanje se vrši isiticanjem poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa. U ovom slučaju, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku osam dana od dana isticanja poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.

arrow down arrow up

CENZUS ZA OBAVEZNO EVIDENTIRANJE U SISTEM PDV

Obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan je da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.

Primena od 1. januara 2013. godine.

arrow down arrow up

PREDMET OPOREZIVANJA I PORESKA STOPA

Predmet oporezivanja PDV su:

1) isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti;

2) uvoz dobara u Republiku.

Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20% (preračunata stopa za opštu stopu od 20% iznosi 16,6667%).

Posebna stopa od 8% nije se menjala (preračunata stopa za posebnu stopu od 8 % iznosi 7,4074%).

Primena od 1. oktobra 2012. godine.

arrow down arrow up

MALI PORESKI OBVEZNICI

Malim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i / ili u inostranstvu, a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koji pre otpočinjanja obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.

Mali obveznik ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV u računima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom.

Mali obveznik može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa ovim zakonom nadležnom poreskom organu. U ovom slučaju, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine.

Ukupnim prometom smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. tačka 1) i 2) ovog zakona (pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primeljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV; 2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza), osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti.

Primena od 1. januara 2013. godine.

arrow down arrow up

UGOVOR O DELU

Osnovne karakteristike ugovora o delu:

a) Ugovor se može zaključiti smo za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca (ne može se zaključiti za bilo koji stalan posao u privrednom subjektu). Ako treba zameniti odsutnog radnika ili ako se poveća obim posla, u tim situacijama nije moguće zaključiti ugovor o delu već treba zaključiti radni odnos na određeno vreme (za zamenu odsutnog radnika) ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima (za povećan obim posla).

b) Ugovor se može zaključiti sa svakim fizičkim licem: sa nezaposlenim, zaposlenim, penzionerom i sa studentom.

c) Vreme nije bitan elemenat ugovora o delu, već posao odnosno delo (bilo fizički ili intelektualni) koji se samostalno obavlja i za koji se utvrđuje rok početka i završetka (npr. ugovor o istovaru ili utovaru određene količine robe za određeni iznos i sl.).

d) Ugovor se zaključuje u pisanoj formi a lice koje je zaključilo ugovor ima pravo na naknadu u visini koja je ugovorena.

e) Iz rada po osnovu ugovora o delu ne proističu prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.

Obveznik poreza na prihode po osnovu ugovora o delu je fizičko lice koje ostvari prihode, a pravno lice i preduzetnik koji mu isplaćuju prihode dužni su da obračunaju, obustave i uplate porez na oporeziv prihod.

Na prihode po ugovoru o delu sa licima koji imaju status: zaposleni, preduzetnici, poljoprivrednici i penzioneri plaćaju se sledeće obaveze:

- porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade umanjen za normirane troškove po stopi od 20%,

- doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana.

Ako je lice zdravstveno osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, kao korisnik penzije), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća.

Ako je ugovor o delu zaključen sa licem koje nije osigurano na zdravstveno osiguranje po drugom osnovu (nezaposleni), pored poreza i doprinosa za PIO obračunava se i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12.3% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana.

U slučaju ako se naknada za poslove po ugovoru o delu ugovara u neto iznosu, tada je potrebno, radi utvrđivanja navedenih obaveza, izvršiti preračunavanje neto iznosa u odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koeficijenata.

Isplatilac naknade po ugovoru o delu dostavlja nadležnim organima sledeće poreske prijave:

- obrazac PP OPJ-6 i Specifikacija, dostavljaju se Poreskoj upravi (jednom mesečno),

- obrazac M-UN ili M-UN/K dostavljaju se odgovarajućoj filijali Fonda PIO.

U slučaju kada poslove po ugovoru o delu obavlja penzioner ili nezaposleno lice, postoji obaveza podnošenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na obrascu M-1/SP.

Sa korisnikom invalidske penzije se ne preporučuje zaključivanje ugovora o delu, ili nekog drugog ugovora uz naknadu iz razloga što poslodavac i ovo lice mora da prijavi na osiguranje nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da penzioner nema svojstvo osiguranika. Ovo prijavljivanje na osiguranje može dovesti do ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog pezionera.

Ukoliko porodični penzioner bude radno angažovan bilo po ugovoru o delu, bilo po drugom ugovoru kod kojeg se za ostvareni rad plaća naknada, obustavlja mu se isplata porodične penzije za vreme za koje je obavezno osiguran. Izuzetno, ne obustavlja se isplata porodične penzije u slučaju kada je ostvarena naknada na mesečnom nivou niža od 50% najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa na ostvarenu naknadu.

arrow down arrow up

PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Ugovor o privremenom i povremenom poslu poslodavac može da zaključi sa:

1) nezaposlenim licem;

2) korisnikom starosne penzije;

3) zaposlenim licem koje radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;

4) sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

Privremeni i povremeni poslovi prema odredbama Zakona o radu ne predstavljaju poslove za koje se zasniva radni odnos. Radni odnos zasniva se kada zaposleni i poslodavac zaključe ugovor o radu, dok se kod privremenih i povremenih poslova zaključuje, u pisanom obliku, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji imaju sledeća obeležja:

1) ne predstavljaju radni odnos;

2) potreba za obavljanjem ovih poslova pojavljuje se u kraćim vremenskim periodima, odnosno to su poslovi koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini;

3) poslovi koje obavlja lice po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ne moraju biti utvrđeni aktom o sistematizaciji radnih mesta. Najčešće se javljaju radi zamene odsutnog zaposlenog lica ili pri povećanju obima posla u određenim vremenskim periodnima u toku godine (poljoprivreda, ugostiteljstvo, turizam i dr...);

4) posao može da se obavlja sa punim ili nepunim radnim vremenom, a radno vreme se utvrđuje ugovorom. Radno vreme se ,najčešće, poklapa sa radnim vremenom zaposlenih;

5) u vreme od 120 radnih dana računaju se samo radni dani, bez obzira na dužinu radnog vremena u toku jednog radnog dana, odnosno nezavisno od toga da li rad u toku dana traje 3, 6 ili 8 časova;

6) u radne dane ne računaju se dani u kojima lice ne obavlja ugovorene poslove;

7) ugovorom koji se zaključuje između poslodavca i lica koje obavlja privremene i povremene poslove ugovaraju se: vrsta posla, način izvršenja, vreme u kojem se poslovi obavljaju u toku radnog dana, rok za izvršenje posla, naknada za rad;

8) naknada za rad treba da bude jasno precizirana u neto ili bruto iznosu. Naknada za rad može da obuhvati i naknadu za topli obrok, naknadu za dolazak i odlazak sa posla i druge naknade;

9) porezi i doprinosi plaćaju se i na naknadu za topli obrok kada poslodavac ove naknade isplaćuje članovima omladinske ili studentske zadruge po zaključenim ugovorima za obavljanje privremenih i povremenih poslova.

Licima koja obavljaju privremene i povremene poslove, pod istim uslovima kao i zaposlenima, ne oporezuje se naknada za odlazak i dolazak s posla i na posao, naknada dnevnice za službeno putovanje u zemlji i u inostranstvu do neoporezivog iznosa, kao i naknada prevoza u toku službenog putovanja, odnosno naknada za gorivo ukoliko je nalogom za službeno putovanje utvrđeno da ovo lice koristi sopstveni automobil na službenom putovanju.

Porezi i doprinosi koje se plaćaju na primanja lica koja obavljaju privremene i povremene poslove zavise od statusa lica sa kojim je zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima. U vezi sa obračunom poreza i doprinosa na naknade za rad, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove možemo da svrstamo u sledeće četiri grupe:

1) nezaposlena lica i lica koja rade kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom (12%, 11%, 6.15%, 0.75%; 11%, 6.15%, 0.75%).

2) korisnike starosne penzije (12%, 11%, - , - ; 11%, - , - ).

3) lica koja su članovi omladinske ili studentske zadruge i koja imaju navršenih 26 godina života (12%, 11%, 6.15%, 0.75%; 11%, 6.15%, 0.75%).

4) lica koja su članovi omladinske ili studentske zadruge koja su na školovanju, a nemaju 26 godina života (20%*, - , - , - ; 4%**, 2%***, - ).

Na naknade za rad na privremenim i povremenim poslovima navedenih lica plaćaju se sledeći porezi i doprinosi:

1) porez na zaradu 12% (osnovica za obračun poreza na zaradu iz privremenih i povremenih poslova ne umanjuje se za neoporezivi iznos).

2) porez na druge prihode iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana (* za lice do navršenih 26 godina života, a koje je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Na ovu osnovicu porez se obračunava po stopi od 20%, pa se zatim obračunat porez umanjuje za 40%).

3) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje 11% + 11% (** umesto doprinosa na penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22%, za lica na redovnom školovanju do 26 godina života, poslodavac plaća doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, po stopi od 4% na bruto iznos naknade, odnosno na najnižu osnovicu doprinosa).

4) doprinos za zdravstveno osiguranje 6.15% + 6.15% (doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% ne plaćaju lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru, ako su zdravstveno osigurana po drugom osnovu – penzionisano lice), (*** umesto doprinosa za zdravstveno osiguranje, za lica na redovnom školovanju do 26 godina života, poslodavac plaća doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, po stopi od 2% na bruto iznos naknade, odnosno na najnižu osnovicu doprinosa).

5) doprinos za osiguranje od nezaposlenosti 0.75% + 0.75% (doprinos ne plaćaju penzionisana lica i lica koja ove poslove obavljaju preko studentske, omladinske i učeničke zadruge, a nisu starija od 26 godina ukoliko se nalaze na školovanju).

Za sva lica koja obavljanjem privremenih i povremenih poslova stiču status osiguranika zaposlenih, poslodavac je dužan da podnese prijavu na osiguranje. Za lica koja rade preko omladinske i studentske zadruge, prijavu podnosi omladinska odnosno studentska zadruga jer je ona poslodavac u smislu zakona.

arrow down arrow up

NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA ZA OBRAČUN SOCIJALNIH DOPRINOSA

Najnižu mesečnu osnovicu za obračun socijalnih doprinosa – utvrđuje se tromesečno, čini 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu prema podacima republičkog organa za poslove statistike.

Najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje - utvrđuje se mesečno, u visini petostrukog proseka prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji.

Prilikom obračuna doprinosa na najnižu propisanu osnovicu treba imati u vidu sledeće:

-ukoliko je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže osnovice, obračun doprinosa vrši se na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice dopirinosa. To se dešava u slučaju kada je zaposleni u toku meseca otišao ili se vratio sa bolovanja dužeg od 30 dana, porodiljskog odsustva, u slučaju kada je raskinuo radni odnos, kada je deo meseca radio a deo bio na neplaćenom odsustvu.

- ukoliko zaposleni radi sa skraćenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže osnovice po osnovu zarade i drugih primanja (iz člana 13. Zakona), obračun doprinosa vrši se na srazmerni iznos.

- ukoliko zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada je niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica za obračun doprinosa je propisana najniža osnovica.

- ukoliko zaposleni radi nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca i tako ostvaruje puno radno vreme, a mesečna zarada koju kod svih ostvaruje je niža od naniže osnovice za obračun doprinosa, tada svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na srazumerni iznos najniže osnovice koji se utvrđuje srazmerno sa radnim vremenom kod svakog poslodavca.

- poslodavac koji ne isplati zaradu zaposlenim do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da obračuna i uplati doprinose na najnižu propisanu osnovucu. Dakle, ukoliko poslodavac ne isplati zaradu za mesec jun do 30. jula, dužan je da obračuna i plati doprinose na najnižu propisanu osnovicu (član 51. stav 3. Zakona)

- ukoliko se zarada isplaćuje u delovima, a prvi deo je niži od najniže propisane osnovice, poslodavac je dužan da prilikom isplate prvog dela zarade obračuna i plati doprinose na najnižu propisanu osnovicu.

arrow down arrow up

NAKNADA TROŠKOVA REGISTRACIJE, OSIGURANJA I ODRŽAVANJA PRIVATNOG VOZILA KOJE SE KORISTI U SLUŽBENE SVRHE

Poslodavac ne raspolaže dovoljnim brojem vozila i prihvatio bi da snosi troškove privatnog vozila koje se koristi u službene svrhe. Kakve su obaveze poslodavca kada vrši naknadu ovih troškova u slučaju korišćenja privatnog vozila u službene svrhe?!

Poslodavac može svojim aktom predvideti da zaposleni koristi privatni auto u službene svrhe kada se nalazi na službenom putovanju ili u lokalu po nalogu poslodavca.

Zakonom o porezu na dohodak građana predviđeno je da se na nakandu za korišćenje privatnog vozila za službeno putovanje ili druge službene svrhe ne obračunava porez na dohodak građana do iznosa 30% od cene jednog litra super benzina, a najviše do neoporezivog mesečnog iznosa.

Prilikom obračuna putnog naloga, proverava se da li je neoporezivi iznos već iskorišćen u tom mesecu, jer se na iznos koji prelazi neoporezivi mesečni iznos obračunava i plaća porez na dohodak građana po stopi od 12%.

Ova naknada mora da se predvidi u opštem aktu poslodavca. Mora postojati nalog za korišćenje sopstvenog puničkog automobila u službene svrhe i u nalogu treba da stoji: tip vozila, registarski broj, broj pređenih kilometara na početku i na kraju putovanja, naziv mesta u koje se putovalo i broj pređenih kilometara.

Licu kojem se isplaćuje naknada za upotrebu sopstvenog vozila u službene svrhe, ne mogu se priznati nikakvi drugi izdaci, kao što su: izdaci za gorivo, troškovi opravki, registracije, kasko osiguranje, troškovi redovnih servisa i sl. Ako se zaposlenom nadoknađuju i pomenuti izdaci, takve naknade troškova imale bi karakter zarade što podrazumeva obavezu plaćanja poreza i doprinosa kao na zarade zaposlenih.

Druga mogućnost, povoljnija za poslodavca, jeste da se sa zaposlenim zaključi ugovor o zakupu vozila, umesto da se isplaćuje naknada za korišćenje privatnog vozila u službene svrhe.

U ovom slučaju, prihodi koje fizičko lice - zaposleni ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i druge pokretne imovine, prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana smatraju se ostalim prihodima i podležu oporezivanju.

Obračun, obustavljanje i uplatu poreza vrši pravno lice, odnosno preduzetnik, kojem je fizičko lice izdalo u zakup imovinu.

Stopa poreza na prihode od zakupa pokretne imovine je 20%. Isplatilac prihoda je dužan da u zakonom propisanom roku (istovremeno sa isplatom), nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na prihode od pokretnih stvari na Obrascu PP OPJ-4.

S druge strane, fizičko lice – zaposleni obveznik je poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i dužan je da podnese poresku prijavu na Obrascu PPDG-4 i u slučaju kada se ovaj porez plaća po odbitku, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu.

Kod zakupa pokretnih stvari (uobičajeno su to motorna vozila) troškovi redovnih servisa, razne popravke, rezervni delovi i njihova zamena padaju na teret zakupodavca. Isto tako, troškovi u vezi sa registracijom vozila, obaveznim osiguranjem i slično, predstavljaju troškove zakupodavca.

Ukoliko zakupac vrši popravke vozila, kupuje rezervne delove za zakupljeno motorno vozilo, umesto da plaća zakupninu za određeni period, ovi troškovi predstavljaju troškove zakupnine.

Pod troškovima koji padaju na teret zakupca mogu se knjižiti na osnovu verodostojne dokumentacije sledeći troškovi: troškovi pogonskog goriva, ulje za podmazivanje motora, troškovi pranja vozila, vulkanizerske usluge, putarina i sl. Pravno lice kao zakupac može plaćati ove troškove bez ikakvih poreskih obaveza, što nije slučaj kada se ovi troškovi nadoknađuju na osnovu naloga za korišćenje privatnog vozila u službene svrhe gde imaju tretman zarade.

Ostali troškovi, ukoliko ih učini zakupac, imaju za zakupodavca tretman prihoda od zakupa (registracija, osiguranje, servis i sl.). Prema tome, ako je ugovorom o zakupu predviđeno da će zakupac nositi i troškove registracije vozila, za iznos te obaveze treba uvećati zakupninu.

arrow down arrow up

BOLOVANJE

BOLOVANJE PREKO 30 DANA NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Poslodavac obezbeđuje naknadu zarade za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad (bolovanje), a od 31. dana privremene sprečenosti za rad naknadu zarade zaposlenom na bolovanju obezbeđuje matična filijala Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Izuzetak postoji samo u dva slučaja: zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa kada se naknada zarade od prvog dana obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, i zbog nege deteta mlađeg od tri godine.

Osnov za obračun naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini prosečna mesečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je otvoreno bolovanje.

Da bi se ostvarilo pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, mora biti ispunjen uslov u pogledu prethodnog staža zdravstvenog osiguranja (najmanje 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja odnosno pre otvaranja bolovanja) i da je za to vreme uplaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje. Ovo nije uslov za isplatu naknade zarade iz sredstava poslodavca.

Ukoliko zaposleni ne ispunjava uslove u pogledu prethodnog staža osiguranja, ostvaruje sledeća prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja: pravo na naknadu zarade u visini minimalne zarade, pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti i pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju hitne medicinske pomoći.

Naknada zarade za vreme bolovanja koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi 65% od utvrđenog osnova, odnosno 100% u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti i dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.

Naknadu zarade u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava od prvog dana bolovanja i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, za vreme trajanja radnog odnosa. Izuzetak od ovog pravila je za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesiti (npr.radni odnos na određeno vreme) u kom slučaju se naknada zarade isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda od dana prestanka radnog odnosa do dana zaključenja bolovanja.

Naknada zarade za vreme bolovanja koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne može po času da bude niža od minimalne zarade utvrđene po času za mesec za koji se vrše obračun i isplata naknade zarade.

Poslodavac treba da otvori poseban namenski račun na koji će se vršiti uplata obračunate naknade zarade koja se refundira od Republičkog fonda.

Naknada zarade iz sredstava Republičkog fonda isplaćuje se na osnovu dokaza koji se podnose matičnoj filijali.

Po isteku 6 meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je zaposleni u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija dužna je da zaposlenog sa potrebnom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju.

Naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog nege obolelog člana uže porodice zaposleni može da korisi najduže: do 15 dana u svakom pojedinačnom slučaju bolesti za dete mlađe od 7 godina; do 7 dana za člana uže porodice starijeg od 7 godina odnosno u opravdanim slučajevima do 14 dana; do 30 dana za negu deteta mlađeg od 7 godina ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju; do 4 meseca u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života.

Članovima uže porodice u smislu zakona smatraju se supružnik ili vanbračni partener, deca rođena u braku ili van braka, usvojena i pastorčad i deca uzeta na izdržavanje.

Definicija povrede na radu: to je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, kao posledica svakog neočekivanog, neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika, koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od nastanka povrede na radu. Povredom na radu ne smatraju se profesionalna oboljenja, kao i povreda pri dolasku, odnosno povratku sa posla.

Knjiženje naknade zarade je isto kao i knjiženje zarada. Uplatni računi za porez i socijalno osiguranje isti su kao i na zarade zaposlenih (i za slučaj bolovanja preko 30 dana).

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se se privremena sprečenost za rad. Ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

Da bi se ostvarilo pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (bolovanje od 31. dana), neophodno je da je ispunjen uslov u pogledu prethodnog staža osiguranja (najmanje 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci). U prethodni staž osiguranja računa se i vreme za koje je nezaposleno lice ostvarilo pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje i za koje je zdravstveno osigurano.

PRAVO NA NAKNADU ZARADE LICA KOJE SE NALAZI NA BOLOVANJU U SLUČAJEVIMA PRESTANKA RADA POSLODAVCA

Lice koje je na bolovanju a ostalo je bez posla zbog stečaja, likvidacije ili drugog slučaja prestanka rada poslodavca ostvaruje novčanu naknadu preko NSZ kao i ostali zaposleni u zavisnosti od dužine staža osiguranja.

Da bi se ostvarilo pravo na novčanu naknadu od prvog dana prestanka osiguranja, nezaposleni treba da se prijavi i podnese zahtev NSZ u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Novčana naknada se isplaćuje u visini od 50% od prosečne zarade ili naknade zarade koja je nezaposlenom licu isplaćena u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, s tim da ne može da bude viša do 160% niti niža od 80% od minimalne zarade za mesec u kojem se vrši isplata naknade.

Vreme korišćenja prava na novčanu naknadu zavisi od dužine staža osiguranja koje nazaposlenio lice ima.

BOLOVANJE RADI ODRŽAVANJA TRUDNOĆE

Privremena nesposobnost za rad zbog održavanja trudnoće je po odredbama Zakona izjednačena sa ostalim oblicima bolovanja u pogledu utvrđivanja osnova, iznosa naknade, obračuna i isplate naknade.

Naknada zarade za vreme bolovanja zbog održavanja trudnoće, obračunava se u visini 65% od utvrđenog osnova, bez obzira na teret čijih sredstava se naknada isplaćuje, iz sredstava poslodavca za prvih 30 dana bolovanja ili na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja od 31. dana bolovanja.

Poslodavac može svojim opštim aktom odnosno ugovorom o radu da predvidi pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja do 30 dana, pa i u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće, u visini od 100% ili u manjem procentu, ali ne manje od 65% od utvrđenog osnova.

arrow down arrow up

OBAVEZNI ELEMENTI RAČUNA

Obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV ukoliko račun sadrži sledeće elemente:

1. naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa;

2. mesto i datum izdavanja i redni broj računa;

3. naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa;

4. vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

5. datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;

6. iznos osnovice;

7. poresku stopu koja se primenjuje;

8. iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

9. napomenu o poreskom oslobođenju.

10. napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Račun se izdaje najmanje u dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.

arrow down arrow up

PRAVO ZAPOSLENOG NA GODIŠNJI ODMOR

USLOVI ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA GODIŠNJI ODMOR

Zaposleni ne može da se odrekne tog prava, niti može da mu se uskrati. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Neprekidnim radom smatra se: kontinuirani rad sa prekidima do 30 radnih dana, vreme privremene sprečenosti za rad u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (bolest, povreda na radu), porodiljsko odsustvo, odsustvo zbog nege deteta i posebne nege deteta kao i plaćeno odsustvo. Prekidom rada smatra se prekid rada u periodu kada je zaposleni bio na neplaćenom odsustvu, za vreme mirovanja staža, kao i prekid rada duži od 30 dana. Međutim, prekidom rada ne smatra se prelazak zaposlenog na rad kod drugog poslodavca ako nije došlo do prekida rada dužeg od 30 dana, kao ni u slučaju kada je zaposleni upućen na rad kod drugog poslodavca.

PRAVO NA PUN GODIŠNJI ODMOR IMAJU ZAPOSLENI:

- ako u kalendarskoj godini u kojoj su prvi put zasnovali radni odnos imaju šest meseci neprekidnog rada;

- kojima zaposlenje kod poslodavca kod koga ostvaruju pravo na godišnji odmor nije prvi radni odnos i imaju šest i više meseci rada, a imali su prekid kraći od 30 dana između prekida rada kod jednog i zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca;

-koji su imali prekid rada duži od 30 dana, ako su posle tog prekida neprekidno radili šest meseci pre započinjanja korišćenja godišnjeg odmora.

PRAVO NA SRAZMERNI DEO GODIŠNJEG ODMORA

Imaju zaposleni koji u kalendarskoj godini u kojoj su prvi put zasnovali radni odnos nemaju šest meseci neprekidnog rada i ako u kalendarskoj godini nisu stekli pravo na godišnji odmor zbog prekida rada dužeg od 30 dana. Zaposleni ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora odnosno na 1/12 prava na pun godišnji odmor za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini.

(npr. zaposleni je prvi put zasnovao radni odnos 1.02. U slučaju da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora od 1. jula, ima pravo na srazmerni deo, koji se utvrđuje kao 1/12 od 20 dana, pomnožen brojem meseci punog rada, u našem slučaju to je 5, što iznosi 8 dana. Posle isteka šest meseci rada, zaposlenom ostaje još 12 dana godišnjeg odmora. Do kraja godine treba da iskoristi još 7 dana a ostatak može da prenese u narednu godinu i da ga iskoristi do 30. juna naredne godine.)

(na primer, zaposleni koji je prvi put zasnovao radni odnos 15. septembra 2012. godine, ima pravo da do kraja te godine iskoristi pravo na srazmeran broj dana godišnjeg odmora. Pod predpostavkom da je pun godišnji odmor 20 radnih dana (zakonski minimum), 15. decembra 2012. godine imaće tri meseca neprekidnog rada i stiče pravo da koristi srazmeran broj dana godišnjeg odmora u trajanju od 5 radnih dana (20 / 12 = 1,666 x 3 meseca = 4,998). Tom zaposlenom mora se omogućiti pravo na to da srazmeran broj dana godišnjeg odmora u trajanju od 5 radnih dana iskoristi do kraja 2012. godine, jer u protivnom gubi pravo na godišnji odmor za 2012. godinu - nema mogućnosti za prenošenje srazmernog dela godišnjeg odmora u narednu godinu.)

DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ugovorom o radu i opštim aktom, a najmanje 20 radnih dana u skladu sa Zakonom. Zakonom je propisano da se pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa kao pet radnih dana, bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Radna nedelja se računa kao pet radnih dana, bez ozira na to da li je petodnevna ili šestodnevna (ukoliko je raspored radnog vremena utvrđen tako da radna nedelja traje šest radnih dana, a zaposlenom se godišnji odmor završava u petak, prvi radni dan je subota). U dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se dani praznika koji su neradni dani, dani odsustva kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo (sklapanje braka, porođaj supruge, teže bolesti člana uže porodice i dr. slučajevi utvrđeni aktom poslodavca). Ukoliko se zaposleni nalazi na godišnjem odmoru, a desi se jedan od slučajeva plaćenog odsustva, zaposleni mora prekinuti godišnji odmor i na osnovu rešenja o plaćenom odsustvu koristi pravo po tom osnovu. Godišnji odmor će iskoristiti u nekom budućem periodu ili će nastaviti korišćenje preostalih dana godišnjeg odmora po isteku plaćenog odsustva.

KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA ZA KALENDARSKU GODINU

Godišnji odmor za kalendarsku godinu može se koristiti tokom cele godine u celini ili u delovima. Ako se godišnji odmor koristi iz delova, tada prvi deo u trajanju od najmanje tri radne nedelje (15 radnih dana) mora da se iskoristi u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Prvi deo godišnjeg odmora zaposleni može u toku kalendarske godine iskoristiti odjednom ili u više navrata. Nema smetnji da zaposleni prvi deo godišnjeg odmora, u trajanju od tri sedmice (15 radnih dana), raspodeli u toku kalendarske godine za koju je utvrđeno pravo na godišnji odmor.

Zaposleni mora da iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u toku kalendarske godine, jer ukoliko ga ne iskoristi gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora ne samo u delovima, nego uopšte.

Ukoliko je zaposleni koristio deo godišnjeg odmora kod jednog poslodavca, a zatim je raskinuo radni odnos i prešao na rad kod drugog poslodavca, ima pravo na to da iskoristi preostali deo kod poslodavca kod koga je prešao na rad. Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora. Potvrda služi zaposlenom da kod novog poslodavca ostvari pravo da iskoristi preostale dane godišnjeg odmora.

KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA ZA LICA ZAPOSLENA NA ODREĐENO VREME

Lica koja su zasnovala radni odnos na određeno vreme imaju ista prava i obaveze kao i lica koja su zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

U slučaju kada zaposleni na određeno vreme ostvaruje pravo na godišnji odmor, on taj odmor može da koristi kako za vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme (što je svakako ispravnija varijanta), tako i posle isteka roka za koji je zasnovan radni odnos, kada se za taj period produžava trajanje radnog odnosa na određeno vreme, što treba da se uredi rešenjem i aneksom ugovora o radu.

Ovi zaposleni mogu da koriste godišnji odmor u toku trajanja radnog odnosa na određeno vreme, neposredno pre isteka roka za koji je zasnovan radni odnos i po isteku tog roka. Ukoliko zaposleni na određeno vreme koristi godišnji odmor po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos, on koristi samo prethodno stečena prava i radni odnos zasnovan na određeno vreme u ovom slučaju ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme. U ovom slučaju zaposlenom se upisuje vreme korišćenja godišnjeg odmora u radnu knjižicu i za to vreme ima pravo na naknadu zarade.

KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA ZA LICA ZAPOSLENA SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM

Lica koja su zasnovala radni odnos sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca imaju pravo na pun godišnji odmor. Na taj način ostvaruje se i pravo na pun regres, jer je pravo na regres vezano za pravo na korišćenje godišnjeg odmora.

U slučaju da je zaposleni zasnovao radni odnos sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca do punog radnog vremena, zaposleni će koristiti godišnji odmor u isto vreme kod oba poslodavca.

RASPORED KORIŠĆENJA GODIŠNJEG ODMORA

U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.

Poslodavac dostavlja rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može izmeniti vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ukoliko to zahtevaju potrebe posla, i to najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Ukoliko poslodavac ne dostavi rešenje zaposlenom, smatra se da mu je uskratio pravo na korišćenje godišnjeg odmora.

Smatra se da je poslodavac zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor ukoliko mu ne dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, ako je zaposlenom prestao radni odnos zbog sticanja prava na starosnu penziju a da pre toga zaposleni nije iskoristio godišnji odmor i ako je zaposlenom prestao radni odnos od strane poslodavca kao tehnološkom višaku a da zaposlenom pre prestanka radnog odnosa nije omogućeno pravo na korišćenje godišnjeg odmora.

REGRES ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA

Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Visina regresa nije utvrđena, već je ostavljeno poslodavcu da je sam utvrdi. Regres ima karakter zarade. Regres se može isplatiti odjednom, kao 1/12 uz svaku isplatu zarade, ili na drugi način, kako se to uredi ugovorom o radu.

arrow down arrow up

NAKNADA ZARADE ZA VREME BOLOVANJA PREDUZETNIKA

Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za vreme bolovanja imaju preduzetnici za vreme za koje zbog privremene sprečenosti za rad ne obavljaju delatnost.

Preduzetnik koji nema zaposlene radnike sa kojima je zaključio ugovor o radu, ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako za vreme privremene sprečenosti za rad privremeno ne odjavi obavljanje delatnosti.

Preduzetnik koji za vreme bolovanja ne zatvori radnju a nema zaposlene, već kao ovlašćeno lice u Agenciji za privredne registre upiše člana porodičnog domaćinstva, neće ostvariti pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja zato što nema zaposlene po ugovoru o radu.

Ukoliko preduzetnik zapošljava jednog ili više radnika pa se obavljanje delatnosti nastavlja i za vreme bolesti vlasnika, preduzetniku pripada 50% od obračunate naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.

Preduzetnik može da ostvari pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen i da je ispunjen uslov u pogledu prethodnog staža zdravstvenog osiguranja.

Pod prethodnim stažom osiguranja, isto kao i za zaposlene, podrazumeva se svojstvo osiguranika u obaveznom zdravstvenom osiguranju u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u posednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja.

Visina naknade zarade za vreme privremene nesposobnosti za rad preduzetnika koja traje duže od 30 dana, i koja se obezbeđuje iz sredstava Zavoda, pod uslovom da je delatnost privremeno odjavljena, iznosi 65% od utvrđenog osnova.

arrow down arrow up

UTVRĐIVANJE I UNOŠENJE PODATAKA U MATIČNU EVIDENCIJU STAŽA OSIGURANJA – OBRAZAC M4

Pod stažom osiguranja podrazumeva se vreme koje je osiguranik proveo na radu i po osnovu kojeg je bio obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za PIO. U staž osiguranja računa se vreme provedeno na radu, odnosno osiguranju, u efektivnom trajanju.

U staž osiguranja računa se i: vreme za koje je ostvarena novčana nadoknada po propisima o zapošljavanju, vreme za koje je obveznik obavljao privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom o radu, kao i obavljanje privremenih i povremenih poslova preko omladinske zadruge, za koje je plaćen doprinos (za lica koja privremene i povremene poslove obavljaju preko omladinske zadruge a mlađi su od 26 godina i na redovnom su školovanju, ne utvrđuje se staž osiguranja, jer ova lica ne plaćaju doprinos za PIO).

Vremenom provedenim u osiguranju smatra se kalendarsko vreme, nezavisno od toga da li je osiguranik u radnom odnosu proveo puno ili nepuno radno vreme.

U staž osiguranja ne unosi se neplaćeno odsustvo, jer se za vreme njegovog trajanja ne plaća doprinos. Staž osiguranja može se utvrditi samo za onaj period za koji je plaćen doprinos uz drugi kumulativni uslov, da se radi o vremenu provedenom u osiguranju.

U zaradu se uključuju i topli obrok, minuli rad, regres ili bilo koje drugo primanje na koje je plaćen doprinos za PIO (isplate za Božić, Novu godinu, premije za dodatno dobrovljno osiguranje - sve preko neoporezivog iznosa).

U M-4, unosi se iznos plaćenog doprinosa za PIO na teret zaposlenog i na teret poslodavca a ne unose se iznosi doprinosa za zdravstveno osiguranje i za osiguranje od nezaposlenosti. Takođe se ne unose primanja za koja se ne plaća doprinos za PIO (putni troškovi, dnevnice za službena putovanja, solidarna pomoć, jubilarana nagrada).

Za lica koja se sama uključe u obavezno osiguranje obrazac M-4 popunjava Fond po službenoj dužnosti.

arrow down arrow up

ČUVANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I POSLOVNIH KNJIGA

Preduzetnici koji knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva poslovne knjige i knjigovodstvene isprave dužni su čuvati najmanje 5 godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drugačije određeno.

Prema članu 47. Zakona o PDV, obveznik je dužan da čuva evidenciju i dokumentaciju na osnovu koje vodi ovu evidenciju do isteka roka zastarelosti za utvrđivanje i naplatu PDV, odnosno najmanje deset godina po isteku kalendarske godine od momenta prve upotrebe objekata i završetka ulaganja u objekte iz člana 32. ovog zakona.

Prema članu 20. Zakona o fiskalnim kasama, obveznik je dužan da vodi knjigu dnevnih izveštaja za svaku fiskalnu kasu. Obveznik je dužan da odštampane dnevne izveštaje evidentira i odlaže u knjigu dnevnih izveštaja hronološkim redom. Knjigu dnevnih izveštaja obveznik je dužan da čuva na mestu na kome vrši promet dobara na malo, odnosno pružanja usluga. Obveznik je dužan da knjigu dnevnih izveštaja čuva tri godine računajući od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je knjiga dnevnih izveštaja formirana.

arrow down arrow up

REGISTRACIJA PREDUZETNIKA

Uz registracionu prijavu osnivanja preduzetnika prilaže se dokaz o njegovom identitetu (fotokopija lične karte za domaće fizičko lice, odnosno za stranca fotokopija pasoša), kao i dokaz o uplati naknade za osnivanje. Ako se registruje delatnost za koju se traži prethodna saglasnost nadležnog organa, potrebno je podneti i rešenje tog organa u originalu ili overenoj fotokopiji.

Ako su ispunjeni uslovi za registraciju, Agencija za privredne registre dostavlja poreskoj upravi podatke za određivanje PIB-a, koji će biti registrovan i unet u rešenje o osnivanju preduzetnika. APR takođe po službenoj dužnosti dostavlja nadležnom PIO prijavu na osiguranje za preduzetnika i vrši prijavu obveznika plaćanja doprinosa Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Prilikom podnošenja registracione prijave treba voditi računa o tome da poslovno ime sadrži sve propisane obavezne elemente: ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku “preduzetnik” ili “pr” i mesto sedišta preduzetnika bez navođenja adrese (ulice i broja).

Promene koje nisu predmet registracije: proširenje delatnosti, privremeni prestanak rada izdvojenog mesta, promena statusa preduzetnika (osnovna, dopunska delatnost ili penzioner), rad na terenu, upis i promena registarske oznake vozila, kao i podaci o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa.

arrow down arrow up

EVIDENTIRANEA PROMETA PREKO FISKALNE KASE KADA SE NAPLATA OBAVLJA POMOĆU POKLON ČESTITKI I OZNAČAVANJE PORESKIH STOPA

Ako se plaćanje dobara vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon-čestitkama i sl. kao sredstvo plaćanja označava se “gotovina”, ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos kao sredstvo plaćanja označava se “ček” i ako se plaćanje vrši platnom karticom, kao sredstvo plaćanja označava se “kartica”.

Privredni subjekt koji u maloprodajnom objektu vrši prodaju poklon-čestitiki nije dužan da promet ostvaren na taj način evidentira preko fiskalne kase, s obzirom da se nije izvršio promet dobara. Kod prodaje dobara pri kojem se naplata vrši poklon čestitkom obavezno je evidentiranje putem fiskalne kase (način plaćanja je “gotovina”).

Označavanje poreskih stopa u bazi podataka fiskalne kase vrši se ćiriličnim slovima:

1) oznaka poreske stope “G” dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama koji su oslobođeni poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV);

2) oznaka poreske stope “Đ” dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po opštoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

3) oznaka poreske sope “E” dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po posebnoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Lica koja nisu upisana u registar obveznika za PDV označavaju dobra odnosno usluge u bazi podataka fiskalne kase, isključivo oznakom poreske stope “A”.

Označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase vrši se na sledeći način: ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon čestitkama, internim karticama i sl, kao sredstvo plaćanja označava se “gotovina”; ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se “ček”; ako se plaćanje vrši platnom karticom, kao sredstvo plaćanja označava se “kartica”.

arrow down arrow up

POVRAĆAJ PLAĆENIH OBAVEZA PREDUZETNIKA – PORODILJA

Vlada Republike Srbije dala je saglasnost da se izvrši povraćaj plaćenih obaveza preduzetnika koji koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavljaju da obavljaju preko ovlašćenog poslovođe, utvrđenih rešenjem Poreske uprave za vreme korišćenja prava na navedeno odsustvo, po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od obavljanja samostalne delatnosti, u skladu sa pozitivnim propisima, koje su dospele i izmirene u periodu 01.01.2010. do 07.01.2012. god., odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. glasnik RS 101/11).

Prilikom izdavanja poreskih uverenja o izmirenim dospelim obavezama, Poreska uprava je dužna da isključi zaduženja po osnovu socijalnih doprinosa utvrđena za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, radi nege deteta i posebne nege deteta koja su dospela a nisu izmirena u periodu 01.01.2010. do 07.01.2012. god.

arrow down arrow up

NEOPOREZIVI IZNOSI

USKLAĐENI NEOPOREZIVI IZNOSI PRIMENJUJU SE OD 01.02.2013. GOD. (Službeni glasnik RS br. 8/13)

- Naknada za dolazak i odlazak sa rada (putni trošak): 3.476,00

- Dnevnica za službeni put u zemlji (za zaposlene i preduzetnike): 2.086,00

- Korišćenje sopstvenog automobila u službene svrhe: 6.082,00

- Solidarna pomoć u slučaju duže ili teže bolesti, zdravstvene rehabilitiacije, invalidnosti

zaposlenog ili člana njegove porodice: 34.754,00

- Poklon deci zaposlenih, do 15 godina starosti, povodom Nove godine i Božića: 8.689,00

- Jubilarna nagrada zaposlenima: 17.376,00

- Premija za dodatno dobrovoljno PIO koji poslodavac uplaćuje za zaposlene: 5.214,00

- Stipendije i krediti učenicima i studentima: 10.427,00

- Naknada za ishranu – hranarina sportistima: 8.689,00

- Solidarna pomoć u slučaju smrti zaposlenog, čl. njegove porodice ili penzionisanog radnika: 60.819,00

- Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću: 26.066,00

arrow down arrow up

REGISTRACIJA MENICA I OVLAŠĆENJA OD 1. FEBRUARA 2012. GOD.

Registracija menica i ovlašćenja otpočeće 1. februara 2012. godine. Prema ovim izmenama izvršenje menica i ovlašćenja kroz prinudnu naplatu, moguće je samo ako su te menice i ovlašćenja prethodno evidentirani u Registru menica i ovlašćenja, koje vodi NBS. Poverioci bi trebalo da zahtevaju od dužnika da pre uručivanja menice izvrše njihovu registraciju, odnosno da odbiju njihov prijem ukoliko nisu registrovani. Ukoliko menice i ovlašćenja koji dospevaju na naplatu posle 1. juna 2012. god. nisu registrovani u Registru NBS, njihova naplata neće se moći izvršiti putem prinudne naplate (one će se naplaćivati putem suda).

Zahtev za registraciju menica i ovlašćenja podnosi dužnik svojoj banci i to: 1) zahtev za registraciju menice – na obrascu Zahtev za registraciju/brisanje menice 2) zahtev za registraciju ovlašćenja – na obrascu Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja.

Da li su dužnici obavezni da registruju menice i ovlašćenja? Nije obavezna registracija, ali ako poverilac hoće da se menica/ovlašćenje naplati kroz prinudnu naplatu, menica/ovlašćenje mora biti registrovana. Ukoliko se menica ne registruje, ona se naplaćuje putem suda koji donosi rešenje o izvršenju. Znači da zahtev za registraciju podnosi dužnik svojoj banci po sopsvtvenom opredeljenju ili po zahtevu poverioca, a ne kao svoju zakonsku obavezu. Zbog toga će se poverioci opredeliti da primaju od dužnika samo menice koje su registrovane kod Narodne banke Srbije, što će moći da se proveri na Internet stranici NBS.

Dokaz o registraciji menica: Banka prijem zahteva potvrđuje njegovom overom. Podatke preuzete od banaka, Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet stranici, narednog dana od dana dobijanja tih podataka.

arrow down arrow up

UKALKULISAVANJE ZARADA ZAPOSLENIH

Poslodavci su dužni da zarade isplaćuju u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun zarade i za mesec za koji nije izvršio isplatu. Ako ne isplati zaradu do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na najnižu mesečnu osnovicu i da pri isplati zarade za odgovarajući mesec plati razliku između plaćenog iznosa doprinosa i doprinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje. Ukoliko poslodavac do 31.12. nije isplatio minimalnu zaradu za određeni mesec iz te godine, prilikom izrade finansijskih izveštaja mora da izvrši ukalkulisavanje minimalne zarade prema poslednjem objavljenom podatku.

arrow down arrow up

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje primenjuje se od 07.01.2012. godine.

Novim članom 65b Zakona predviđeno je da se za preduzetnika, odnosno lice koje obavlja samostalnu delatnost za vreme ostvarivanja prava na naknadu zarade po osnovu porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, a koji delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, ne utvrđuje obaveza plaćanja socijalnih doprinosa na oporezivu dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez na dohodak građana. Filijala Poreske uprave za preduzetnika koji je nastavio sa obavljanjem samostalne delatnosti preko ovlašćenog poslovođe za vreme korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, neće doneti rešenje o obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovaj preduzetnik biće zadužen preko filijale Poreske uprave samo za porez na oporezivu dobit odnosno paušalno utvrđen prihod.

Novim članom 65v Zakona predviđeno je da se za preduzetnika koji ostvaruje pravo na naknadu zarade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, socijalni doprinosi se obračunavaju i plaćaju na iznos naknade zarade koja se utvrđuje prema odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na iznos utvrđene naknade za vreme porodiljskog odsustva preduzetnika vrši nadležna služba.

arrow down arrow up

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (primena od 1. januara 2012.)

U Čl. 7 Zakona dodat je novi stav po kome Poreska uprava mora kvartalno, da na web sajtu Poreske uprave objaviti obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika, čime obaveza čuvanja službene tajne nije povređena.

Blokirani poreski obveznici: Dopunom člana 19. Zakona uređeno je da poreski obveznici – pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost, čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koji se primenjuje ovaj zakon.

Izmenjena poreska prijava: Prema čl. 40. Zakona, ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese izmenjenu poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni. Prvobitno podneta poreska prijava ne vraća se poreskom obvezniku, a izmenjenu poresku prijavu poreski obveznik može podneti najviše dva puta za isti poreski period.

Izmene i dopune u vezi sa zastarelošću socijalnih doprinosa: Od 1. januara 2012. godine ne zastarevaju obaveze za uplatu svih socijalnih doprinosa (pored obaveze doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, sada ne zastarevaju i obaveze za doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti). Član 114e Zakona: Odredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

arrow down arrow up

MEMORIJA FISKALNE KASE

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Obaveza postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, kartica, ček ili bezgotovinsko plaćanje).

Ako kupac dobara na malo, odnosno korisnik usluge, plaćanje vrši na osnovu fakture, obveznik je dužan da u fakturu unese redni broj fiskalnog isečka na osnovu kojeg je evidentiran promet u fiskalnoj kasi.

Kada je u pitanju dodeljivanje naziva dobara i usluga prilikom unosa artikala u bazu podataka fiskalne kase, dodeljen naziv mora biti nedvosmisleno identifikovan kao i naziv samog dobra (“Koka kola” 0,25, “Fanta” 0,25 i dr.) što nedvosmisleno identifikuje navedena dobra. Nije dozvoljeno grupisanje i identifikacija dobara u bazi podataka fiskalne kase po ceni jedinice mere (“Sok 0,25”). Kada je u pitanju cena jedinice mere ona može biti ista za sva navedena dobra ali ne i šifra artikla, odnosno naziv dobra.

arrow down arrow up

OBRAZAC PPP

Obaveza je svakog poreskog obveznika da jednom godišnje Poreskoj upravi dostavi pojedinačnu poresku prijavu za porez po odbitku. Krajni rok je 31. januar (tekuće godine). Svi isplatioci prihoda, za sve isplate fizičkim licima gde je postojala obaveza plaćanja poreza po odbitku, dužni su da podnesu pojedinačnu poresku prijavu. Obveznici podnošenja ove prijave su svi isplatioci prihoda koji su u peirodu od 1.01. do 31.12. (prethodne godine) vršili isplate fizičkim licima po bilo kom osnovu i gde je postojala obaveza plaćanja poreza po odbitku; i pravnim licima gde je postojala obaveza plaćanja poreza po odbitku.

Obrazac PPP se podnosi Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici na čijoj teritoriji je sedište poreskog placa. Isplatilac prihoda koji je prestao sa obavljanjem delatnosti, takođe treba da podnese PPP obrazac za isplate izvršene u periodu poslovanja.

Važne napomene: -Pojedinačna poreska prijava sadrži podatke o isplaćenim prihodima i porezima i doprinosima po odbitku koji su obračunati na te prihode, po svakom pojedinačnom primaocu prihoda, fizičkom ili pravnom licu. Ovi podaci se iskazuju zbirno za svakog primaoca prihoda; - U obrazac PPP unose se samo isplaćeni iznosi; - U obrazac se unose samo podaci o porezu i doprinosima koji su sadržani u bruto primanju, tj. oni koji se isplaćuju na teret primaoca prihoda (zaposlenog); - U obrazac PPP unose se podaci samo o isplatama za koje se podnose obrasci OPJ i OPJ-1 do OPJ-8, odnosno koje su bile oporezovane prema Zakonu o porezu na dohodak građana, kao i podaci o isplatama pravnim licima za koje se podnosi obrazac PDPO; - Kada su u pitanju primanja koja su do određenog iznosa neoporeziva (naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice za službeno putovaje, naknada za korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje, solidarna pomoć, jubilarna nagrada, poklon deci zaposlenih), podaci se unose u obrazac PPP samo ako su izvršene isplate iznad neoporezivog iznosa. Dakle, ako su ova primanja isplaćivana u visini neoporezivih iznosa, podaci o tim primanjima ne unose se u obrazac PPP.

arrow down arrow up

IZVEŠTAVANJE PREMA PROPISMA O DUVANU

Trgovac na malo duvanskim proizvodima vodi evidenciju u vezi sa prometom duvanskih proizvoda koja sadrži podatke o:

- zaključenim ugovorima o kupovini duvanskih proizvoda sa trgovcima na veliko;

- količini kupljenih duvanskih proizvoda po vrsti i nazivu robne marke, po svakom trgovcu na veliko;

- količini prodatih duvanskih proizvoda po vrsti i nazivu robne marke;

- stanju zaliha duvanskih proizvoda po vrsti i nazivu robne marke.

Trgovac na malo duvanskim proizvodima koji ima više maloprodajnih objekata vodi zbirnu evidenciju za sve maloprodajne objekte.

Trgovac na malo duvanskim proizvodima dužan je da Upravi za duvan dostavlja polugodišnji izveštaj do 15. jula tekuće godine, a godišnji izveštaj do 15. januara naredne godine o podacima o kojima vodi evidenciju sa navedenim sadržajem.

arrow down arrow up

PORODILJSKO ODSUSTVO

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za prvo i drugo dete odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete.

VISINA NAKNADE ZARADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA U ZAVISN. OD DUŽINE RADNOG STAŽA

1. Pun iznos naknade zarade u visini od 100% osnova pripada porodilji samo pod uslovom da je pre otvaranja porodiljskog odsustva bila u radnom odnosu više od 6 meseci neprekidno i po tom osnovu ostvarila zaradu ili naknadu zarade.

2. Iznos od 60% obračunate nakande zarade pripada porodilji koja je bila u radnom odnosu neprekidno i neposredno pre otvaranja porodiljskog odsustva od 3 do 6 meseci i po tom osnovu ostvarila zaradu ili naknadu zarade.

3. Iznos od 30% obračunate nakande zarade pripada porodilji koja je bila u radnom odnosu neposredno i neprekidno pre otvaranja porodiljskog odsustva do 3 meseca i koja je po tom osnovu ostvarila zaradu ili naknadu zarade.

Poslodavac je obavezan da obračun i isplatu naknade zarade porodilji izvrši istovremeno sa obračunom i isplatom zarada za ostale zaposlene i dostavlja ga Službi dečije zaštite. Služba dečije zaštite prenosi sredstva u visini ukupne bruto naknade na tekući račun poslodavca. Rešenje o pravu na naknadu zarade, visinu naknade i dužinu korišćenja ovog prava kao i obaveze korisnika prava na naknadu, porodilje i poslodavca donosi gradska uprava.

PORODILJA I KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA

Porodilja koja je ispunila uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora (posle šest meseci neprekidnog rada ako prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana) a nije u celini ili delimično iskoristila godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Za porodilju nije predviđen uslov da se prvi deo godišnjeg odmora iskoristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine da bi ostvarila pravo da preostali deo godišnjeg odmora iskoristi do 30.juna naredne godine.

PORODILJA I OTKAZ UGOVORA O RADU

Poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno posebne nege deteta.

Zaposlenoj koja je zasnovala radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je radni odnos zasnovan, iako se nalazi na porodiljskom odsustvu ili odsustvu radi nege deteta ili radi posebne nege deteta.

Zaposlenoj kojoj je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta ili radi posebne nege deteta (ugovor o radu na određeno vreme, stečaj, likvidacija i drugi slučajevi prestanka rada poslodavca) a koja se prijavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, isplata novčane nadoknade vrši se za vreme trajanja porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta.

Osnovicu za utvrđivanje visine novčane naknade čini prosečna zarada ili naknada zarade u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos.

Obračun poreza i doprinosa na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta isti je kao i obračun poreza i doprinosa na zarade za vreme provedeno na radu.

Stope poreza i doprinosa na iznos naknade iste su kao i kod obračuna zarade.

Uplatne račune za porez na naknadu i za socijalne dopirnose potražiti u tabeli.

arrow down arrow up

POKLONI ZA NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE

Utvrđena je mogućnost davanja poklona za Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti do 15 godina u vrednosti do neoporezivog iznosa propisanog Zakonom o porezu na dohodak građana. Poslodavac ova davanja treba da uredi opštim aktom ili ugovorom o radu, a pritom se definišu svi bitni elementi: lica kojima se daju paketići i pokloni, visina iznosa, način davanja – u robi ili novcu. Davanje poklona deci zaposlenih predstavlja druga primanja i ona nemaju tretman zarade. Ukoliko se vrši davanje u iznosu većem od neoporezivog, iznos preko neoporezivog imao bi tretman zarade (plaćaju se porez i doprinosi).

arrow down arrow up

ROKOVI ZA PODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE

Obveznik za koga je poreski period kalendarski mesec podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda.

Obveznik za koga je poreski period kalendarsko tromesečje podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 20 dana po isteku poreskog perioda.

Obveznik podnosi poresku prijavu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV.

Poresku prijavu dužni su da podnesu i poreski dužnici koji nisu obveznici PDV u roku od deset dana po isteku poreskog perioda u kojem je nastala poreska obaveza.

Obveznik PDV koji se briše iz evidencije za PDV podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na dan podnošenja zahteva za brisanje.

Primena od 1. januara 2013. godine.

arrow down arrow up

PODIZANJE GOTOVINE SA TEKUĆEG RAČUNA NA IME DEPOZITA U FISKALNOJ KASI

Pravna lica i preduzetnici mogu doneti odluku da sa tekućeg računa podignu gotov novac na ime depozita u fiskalnoj kasi za obezbeđivanje sitnih apoena za vraćanje kusura na početku radnog dana. Taj novac ne moraju da vraćaju na tekući račun, već ga mogu držati kao depozit u fiskalnoj kasi. Jedan primerak odluke treba da stoji na prodajnom mestu, kako bi se kod kontrolnih organa opravdala veća količina novca u fiskalnoj kasi od one koja je evidentirana kao promet.

arrow down arrow up

PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE

Preduzetnici koji ispunjavaju propisane uslove podnose zahtev za paušalno oporezivanje do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Novoosnovani preduzetnici zahtev za paušalno oporezivanje podnose u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.

Zahtev treba da sadrži:

1) razloge zbog kojih obveznik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige odnosno razloge zbog kojih smatra da njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti;

2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, a u slučaju kada preduzetnik počinje sa obavljanjem delatosti, iznos planiranog prometa;

3) podatke o činjenicama i okolnostima (kriterijumi) značajnim za utvrđivanje visine paušalnog neto prihoda:

- visina prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu i okrugu, ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod;

- mesto na kojem se radnja nalazi;

- opremljenost radnje;

- broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice preduzetnika;

- tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja (konkurencija, lokalne prilike, stanje tržišta odnosno potražnja, cene inputa);

- površina lokala;

- starost obveznika i njegova radna sposobnost;

- visini prihoda obveznika koji pod isitim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;

- ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti (poslovna reputacija preduzetnika, vremenski period obavljanja delatnosti, vanredne okolnosti koje negativno utiču na promet, duža bolest preduzetnika koja utiče na efekte poslovanja).

Obveznici se razvrstavaju po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti u sedam grupa.

Uz zahtev treba podneti Rešenje nadležnog organa o upisu u registar.

Ako preduzetnik obavlja trgovinsku delatnost i ugostiteljsku delatnost u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu, uz zahtev treba da podnese odgovarajući dokument iz kojeg se može utvrditi da ispunjava ove uslove.

Poželjno je da preduzetnici kojima je već utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, podnesu zahtev za paušalno oporezivanje, najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu. Na taj način će obavestiti nadležni poreski organ da im nisu izmenjeni obim i drugi uslovi poslovanja i da i dalje žele da se paušalno oporezuju.

Preduzetnik koji je imao status paušalaca a želi da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na planirani, odnosno ostvareni prihod, treba da dostavi poreskom organu poresku prijavu i pismeno obaveštenje da će od 1. januara naredne godine voditi poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva.

Preduzetnici koji na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa plaćaju porez na prihod od samostalne delatnosti u paušalnom iznosu, nisu dužni da vode knjigovodstvo (ni prosto ni dvojno), nego samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu. Ova knjiga vodi se na Obrascu KPO – Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.

Nema smetnji da obveznik poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti koji porez plaća u paušalnom iznosu (na paušalno utvrđen prihod), rapolaže novčanim sredstvima sa žiro računa radnje za potrebe poslovanja radnje i svoje lične potrebe. Proizilazi da paušalac može podizati gotov novac sa svog poslovnog računa, bez ikakvih ograničenja i bez podnošenja dokaza za koje namene podiže i troši novčana sredstva. Pri tome nema obavezu da plaća nikakve poreze i doprinose.

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

- osnivaču ortačke radnje,

- koji obavlja delatnost trgovine na veliko i na malo (osim održavanja i opravke motornih vozila), hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama. Izuzetno, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu, može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

- u čiju delatnost ulažu i druga lica;

- čiji je ukupan promet u godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet veći od 3.000.000 dinara;

- koji je obveznik poreza na dodatu vrednost.

arrow down arrow up

BRISANJE OBVEZNIKA PDV

Od 1. januara 2013. godine, brisanje iz sistema PDV, vrši se isključivo na zahtev obveznika, po njegovom opredeljenju, i to u slučaju:

1. PRESTANKA OBAVEZE PLAĆANJA PDV, obveznik koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara (član 38. stav 1. Zakona o PDV).

Za brisanje iz evidencije PDV zainteresovani su obveznici, koji ostvaruju prethodni porez u iznosu manjem od PDV obaveze. Obveznici koji su u prethodnim godinama vršili značajna ulaganja u opremu i objekte za obavljanje delatnosti, kao i za nabavku drugih dobara i po tom osnovu koristili prethodni porez kao odbitnu stavku ili planiraju te nabavke, imaju interes da i dalje ostanu u sistemu PDV.

2. PRESTANKA OBAVLJANJA DELATNOSTI, obveznik koji prestaje da obavlja delatnost dužan je, pre brisanja iz registra privrednih subjekata odnosno drugog registra u skladu da zakonom, da najkasnije u roku od 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz registra, nadležnom poreskom organu podnese zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV (član 38. stav 2 Zakona o PDV).

Od 1. januara 2013. godine, nadležni organi po službenoj dužnosti zbog nedovljno ostvarenog ukupnog prometa ne mogu brisati obveznika iz evidencije za PDV (briše se član 39. Zakona o PDV što znači da nadležni poreski organi neće izvršiti brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2.000.000 dinara. Brisanje se vrši isključivo na osnovu podnetog zahteva, s tim što je za obveznike koji su se po sopstvenom opredeljenju evidentirali u sistem PDV propisano da zahtev za brisanje ne mogu podneti pre isteka od dve godine).

Obveznik PDV koji se briše iz evidencije za PDV podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na dan podnošenja zahteva za brisanje. Poreska prijava podnosi se za period od dana početka poreskog perioda u kojem je podnet zahtev za brisanje do dana prestanka obavljanja PDV aktivnosti.

Zahtev za brisanje iz evidencije za PDV obavezno sadrži podatak o datumu prestanka PDV aktivnosti. Nadležni poreski organ sprovodi postupak i izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije za PDV.

O datumu prestanka PDV aktivnosti obveznik PDV samostalno odlučuje.

Datum prestanka PDV aktivnosti: Ovog datuma obveznik prestaje da obračunava i plaća PDV, odnosno da za promet dobara i usluga koji vrši od tog datuma u ispostavljenim računima ne iskazuje PDV. Obveznik PDV koji promet evidentira preko fiskalne kase treba da uskladi memoriju (ne iskazuje poreske stope, već označava promet oznakom “A”) i od dana prestanka PDV aktivnosti u fiskalnim isečcima ne iskazuje PDV.

Obveznik koji je podneo zahtev za brisanje iz evidencije za PDV dužan je da na dan prestanka PDV aktivnosti :

1) izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom i da o tome sačini popisnu listu;

2) izvrši ispravku odbitka prethodog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa ovim zakonom;

3) utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra, osim dobara iz tačke 2), i date avanse.

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza i iznos prethodnog poreza iz tačke 2) i 3), obveznik iskazuje kao dugovani u poreskoj prijavi u skladu sa ovim zakonom.

Popisnu listu iz tačke 1), obveznik podnosi uz poresku prijavu za poslednji poreski period.

arrow down arrow up

UREDBA O MERAMA ZA SPREČAVANJE NEBLAGOVREMENOG IZMIRIVANJA NOVČANIH OBAVEZA JAVNOG SEKTORA PREMA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

Uredba je stupila na snagu 29.10.2011. god. i uređuje rokove i mere za sprečavanje neblagovremenih izmirivanja novčanih obaveza javnog sektora u komercijalnim transakcijama sa privrednim subjektima, radi povećanja likvidnosti i konkurentnosti privrednih subjekata. Njene odredbe odnose se na izmirivanje obaveza direktnih budžetskih korisnika u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem (organa i organizacija Republike Srbije i organa u službi lokalne vlasti – ministarstva, državne agencije, direkcije lokalne samouprave). Cilj donošenja Uredbe je da se poboljša likvidnost u privredi propisivanjem roka za izmirenje novčanih obaveza koji ne može biti duži od: - 60 kalendarskih dana od dana isteka roka za plaćanje određenog fakturom, ugovorom ili zakonom; - 60 kalendarskih dana od dana prijema robe – usluge, ako je roba primljena odnosno usluga izvršena posle isteka roka za plaćanje određeno fakturom, ugovorom ili zakonom; - 60 kalendarskih dana od dana prijema robe/usluge, ako rok plaćanja nije ugovoren. Jedina mera predviđena za slučaj neblagovremenog plaćanja je pravo privatnog poverioca na zateznu kamatu koja se obračunava za period docnje. Uredba se ne primenjuje ako je nad poveriocem pokrenut postupak stečaja.

arrow down arrow up

USKLAĐIVANJE SA NOVIM ZAKONOM O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Usklađivanje podrazumeva obavezu za postojeća privredna društva da: 1. Usklade svoj (osnovni) kapital – preračun sa evra na dinare; 2. Usklade svoja akta – prvenstveno osnivački akt; 3. Izaberu nove organe upravljanja u skladu sa novim-usklađenim aktima; 4. Ortačke radnje su dužne da promene svoju pravnu formu u formu privrednog društva.

arrow down arrow up

NAKNADA TROŠKOVA SLUŽBENOG PUTOVANJA

Propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu: - Dnevnice za službeno putovanje u zemlji do neoporezivog iznosa; - Naknade troškova smeštaja na službenom putovanju prema priloženom računu; - Naknade prevoza na službenom putovanju prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju a kada je odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje – do iznosa 30% cene jednog lititra super benzina po pređenom kilometru a najviše do neoporezivog iznosa mesečno.

Preduzetnicima se u rashode u poreskom bilansu priznaju troškovi službenog putovanja do visine neoporezivog iznosa.

arrow down arrow up

PORESKI PERIOD ZA KOJI SE OBRAČUNAVA PDV

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 50.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 50.000.000 dinara, kao i za obveznika iz člana 36a ovog zakona (sistem naplate).

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 50.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 50.000.000 dinara, osim za obveznika iz člana 36a ovog zakona (sistem naplate). U slučaju da ovaj obveznik u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 50.000.000 dinara, poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja.

Za obveznike koji prvi put započnu PDV aktivnost u tekućoj kalendarskoj godini, nezavisno od dana registracije za obavljanje delatnosti kada je reč o obvezniku koji se registruje za obavljanje delatnosti, za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period je kalendarski mesec.

Za poreskog dužnika koji nije obveznik PDV poreski period je kalendarski mesec.

Primena od 1. januara 2013. godine.

arrow down arrow up

PRAVILNIK O PLAĆANJU GOTOVIM NOVCEM

Pravna lica i preduzetnici, za potrebe svojih plaćanja i isplata u vezi sa obavljanjem delatnosti, od 22.10.2011. god. mogu da podižu sa svog poslovnog računa do 150.000 din. dnevno, bez podnošenja na uvid dokumentacije iz koje se mogu utvrditi osnov i namena plaćanja (do sada bio propisan iznos do 100.000 din.). Podrazumeva se da pravna lica i preduzetnici treba da poseduju pravnovaljanu dokumentaciju na osnovu koje vrše plaćanja.

arrow down arrow up

PRIHODI FIZIČKIH LICA OD IZDAVANJA U ZAKUP NEPOKRETNOSTI

Ugovor o zakupu je specifičan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu preda određenu nepokretnost na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.

Za ugovore o korišćenju poslovnog prostora po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini (to važi samo za ugovore o kupoprodaji nepokretnosti).

Ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti, a plaćati u dinarima (takozvani ugovori sa valutnom klauzulom).

Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu u roku od 15 dana od kada ga je zakupodavac pozvao na plaćanje, ali ugovor ostaje na snazi ako plati zakupninu pre nego što mu otkaz bude saopšten.

Prema odredbama člana 570. stav 3. ZOO, na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom nepokretnosti (tekuće održavanje), kao i troškovi same upotrebe (troškovi korišćenja). Zakupac je dužan da zakupodavca obavesti o svim popravkama.

Ugovorom o zakupu potrebno je urediti na čiji teret padaju troškovi korišćenja zakupljene nepokretnosti, odnosno troškovi struje, telefona, komunalnih usluga... Ukoliko ovi troškovi padaju na teret zakupca oni mogu da budu uključeni u iznos zakupnine, a mogu i da se posebno iskazuju.

Vlasnik radnje može koristiti i registrovati radnju u poslovnom prostoru koji je vlasništvo člana njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca i roditelji) na osnovu saglasnosti člana domaćinstva. Ako poslovni prostor koristi bez naknade, ne postoji obaveza plaćanja poreza na prihode od nepokretnosti.

Pravna lica i preduzetnici – zakupci po ugovoru o zakupu ili podzakupu nepokretnosti koje su u vlasništvu fizičkih lica, obavezni su da po odbitku obračunavaju i plaćaju porez na prihode od nepokretnosti. Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu. Međutim, zakupac pravno lice, odnosno preduzetnik, obavezni su da prilikom isplate zakupnine obračunaju, obustave i uplate na propisane račune porez na dohodak.

Obveznikom poreza na prihode od nepokretnosti ne smatra se preduzetnik koji nepokretnost izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti. Prihodi koje ostvari preduzetnik po osnovu izdavanja nepokretnosti u zakup ili podzakup oporezuje se kao prihod od samostalne delatnosti.

Imajući u vidu da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu, potrebno je preračunati neto iznos zakupnine na bruto iznos, radi obračuna poreza. Koeficijent za preračun sa neta na bruto iznos, kada su normirani troškovi 20%, iznosi 1,1904762.

U oporeziv prihod ne uračunava se eventualni depozit koji zakupac uplaćuje zakupodavcu na ime obeštećenja zakupodavca u slučaju da zakupac po iseljenju, eventualno, ne izmiri svoje obaveze. Međutim, ukoliko se ispune uslovi za zadržavanje depozita na ime poslednje zakupnine, tom prilikom se obračunava porez na dohodak.

Poreska prijava PP OPJ-4: isplatilac prihoda od zakupa nepokretnosti (zakupac) - podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno. Uz obrazac se podnosi i specifikacija poreza prema opštinama.

Porez na imovinu: kod zakupa nepokretnosti, predmet oporezivanja je pravo svojine a obveznik poreza na imovinu je zakupodavac.

arrow down arrow up

ISPLATA OTPREMNINE PRILIKOM ODLASKA U PENZIJU I U SLUČAJU OTKAZA UGOVORA O RADU

Zakon o radu predvideo je obavezu poslodavca da izvrši isplatu sledećih otpremnina zaposlenima: otpremnine prilikom odlaska u penziju; otpremnine u slučaju otkaza ugovora o radu kada je zaposleni proglašen tehnološkim viškom. Takođe, poslodavac u skladu sa svojim aktom može, ali nije obavezan, da isplati zaposlenom otpremninu i prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa.

Poslodavac je dužan da isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju (bilo da se radi o starosnoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji) najmanje u visini tri prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku statistike. Pod prosečnom zaradom podrazumeva se prosečna bruto zarada u Republici Srbiji. Ne plaća se porez na dohodak građana do iznosa trostruke prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike.

Poslodavac je dužan da isplati otpremninu zaposlenom i u slučajevima otkaza ugovora o radu ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenih poslova ili dođe do smanjenja obima poslovanja. Poslodavac je dužan da isplati otpremninu zaposlenom u visini koja ne može da bude niža od 1/3 zarade zaposlenog za prvih 10 godina rada ostvarenih u radnom odnosu i 1/4 zarade zaposlenog za preko 10 godina rada ostvarenih u radnom odnosu. Pod vremenom provedenim na radu podrazumeva se ukupno vreme provedeno u radnom odnosu. To znači da se uzima vreme provedeno u radnom odnosu i kod drugog poslodavca, kao i rad ostvaren u radnom odnosu u inostranstvu ukoliko je upisan kao radni staž.

arrow down arrow up

SISTEM NAPLATE

Obveznik PDV čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 50.000.000 dinara i koji je u tom periodu neprekidno bio evidentiran za obavezu plaćanja PDV može da podnese zahtev nadležnom poreskom organu za odobravanje plaćanja poreske obaveze po naplaćenom potraživanju za izvršeni promet dobara i usluga (u daljem tekstu: sistem naplate), pod uslovom da:

1) je u prethodnih 12 meseci podnosio poreske prijave za PDV u propisanom roku;

2) da u prethodnih 12 meseci nisu prestali uslovi za obračunavanje PDV po sistemu naplate, odnosno da obveznik PDV nije prestao da koristi sistem naplate na sopstveni zahtev.

Zahtev se podnosi nadležnom poreskom organu koji proverava ispunjenost uslova za sistem naplate i izdaje potvrdu o odobravanju sistema naplate.

Obveznik PDV primenjuje sistem naplate od prvog dana poreskog perioda koji sledi poreskom periodu u kojem je primio potvrdu.

Sistem naplate ne primenjuje se kod:

1) prometa dobara iz člana 4. stav 3 tač. 7) i 7a) ovog zakona (prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata; prenos vlasničkog udela na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata);

2) prenosa celokupne ili dela imovine, osim prenosa iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona (prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost);

3) prometa dobara i usluga za koji je obveznik PDV poreski dužnik iz člana 10. stav 1 tač. 2) i 3) (poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivalište, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici; primalac dobara i usluga, ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika) i stav 2 ovog zakona (primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, izvršen od strane drugog obveznika PDV; primalac dobara, obveznikPDV, za promet građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke udele na tim dobrima, izvršen od strane drugog obveznika PDV, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV u skladu sa ovim zakonom; primalac dobara ili usluga iz oblasti građevinarsta, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je primalac dobara ili usluga investitor i ako je isporučilac dobara ili usluga izvođač radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja);

4) prometa dobara i usluga u skladu sa čl. 35. i 36. ovog zakona (promet jedinstvenih turističkih usluga; i promet polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetnička dela, kolekcionarska dobra i antikvitete za koji se osnovica utvrđuje kao razlika između prodajne i nabavne cene dobara uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici);

5) prometa dobara i usluga koji se vrši povezanim licima u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Ako obveznik PDV ne naplati potraživanje za promet dobara i usluga u roku od 6 meseci od dana kada je izvršio promet, dužan je da poresku obavezu po osnovu prometa plati za poreski period u kojem je istekao rok od 6 meseci.

Sistem naplate prestaje prvog dana poreskog perioda koji sledi poreskom periodu u kojem:

1) je obveznik PDV dostavio izjavu nadležnom poreskom organu o prestanku sistema naplate;

2) su nastale okolnosti zbog kojih se obvezniku PDV ne bi odobrio sistem naplate od strane nadležnog poreskog organa pri podnošenju zahteva za odobravanje ovog sistema.

Nadležni poreski organ izdaje potvrdu o prestanku sistema naplate.

Sistem naplate prestaje i u slučaju podnošenja zahteva za brisanje iz evidencije za PDV danom prestanka PDV aktivnosti.

Kod prestanka sistema naplate, obveznik PDV je dužan da za poslednji poreski period, odnosno period u kojem je prestao sa PDV aktivnošću, a u kojem je primenjivao sistem naplate, plati i poresku obavezu za promet dobara i usluga za koji nije naplatio potraživanje i ima pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu kojem nije platio obavezu za promet dobara i usluga odbije kao prethodni porez u skladu sa zakonom.

Primena od 1. januara 2013. godine.

Ovim obveznicima propisana je obaveza obračuna i plaćanja PDV mesečno i rok za podnošenje poreske prijave je 15 dana od dana isteka poreskog perioda, mada u slučaju kada se ne opredele za sistem naplate, ovi obveznici sastavljaju poresku prijavu i plaćaju PDV obavezu do 20.tog u mesecu za prethodni kvartal kao kvartalni obveznici (jer im je ukupan promet dobara za prethodnih 12 meseci ispod 50.000.000.dinara).

arrow down arrow up

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA

Od 17.09.2011. god. APR vodi Registar sudskih zabrana – javnu evidenciju koja sadrži podatke o privremenim merama kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na njima, pod uslovima propisanim zakonom. Preko sajta APR može se vršiti pretraživanje podataka upisanih u Registrar prema četiri osnovna kriterijuma: subjektima, imovini, broju sudske odluke o privremenoj meri, broju pod kojim je zaveden zahtev za upis privremene mere.

arrow down arrow up

RED URAČUNAVANJA PRI PLAĆANJU

Ukoliko između istih lica postoji više dospelih istorodnih obaveza, a dužnik izmiri deo duga koji nije dovoljan za ispunjenje svih obaveza, onda se, ukoliko između poverioca i dužnika ne postoji sporazum, uračunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik, najkasnije prilikom ispunjenja. Poverilac ima pravo izbora koju će obavezu smatrati namirenom kada se tako uredi sporazumom koji je sačinjen sa dužnikom a ukoliko sporazum ne postoji, pravo izbora pripada dužniku, a ako ni on ne izvrši izbor svojom izjavom, Zakon određuje koja se obaveza smatra namirenom.

arrow down arrow up

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Kada lice ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, dužno je da izabere jedan od osnova po kojem će biti zdravstveno osigurano, jer je izjednačeno osiguranje po osnovu zaposlenja i osiguranje po osnovu penzije. Penzioner je dužan da da pismenu izjavu po kom osnovu će biti zdravstveno osiguran, odnosno ostvarivati prava iz zdravstvenog osiguranja. Ako penzioner koji zasnuje radni odnos nastavi da koristi zdravstveno osiguranje po osnovu penzije, poslodavac neće obračunavati i plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje (to znači da u slučaju bolovanja ne može da dobije doznaku kojom pravda bolovanje niti da dobije naknadu za vreme bolovanja).

  • Proširen je krug članova porodice koji preko osiguranika ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja na braću i sestre. Uslovi: da ih osiguranik izdržava, da su navršili 65 godina života ili ako su mlađi da su nesposobni za rad usled potpunog gubitka radne sposobnosti.
  • Pravo na korišćenje obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti prošireno je na lica koja nisu obavezno osigurana, nego su se sami uključili u obavezno zdravstveno osiguranje.
arrow down arrow up

PODIZANJE NETO PRIHODA PREDUZETNIKA I UZIMANJE NOVCA ODNOSNO IMOVINE IZ RADNJE PREDUZETNIKA

Obaveza plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti propisana je članom 3. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dohodak građana.

Poresku osnovicu čini oporezivi prihod a za preduzetnike koji su paušalno oporezovani osnovicu predstavlja paušalno utvrđen prihod.

Porez na prihode od samostalne delatnosti utvrđuje se rešenjem nadležnog poreskog organa.

Nakon izmirivanja poreske obaveze po osnovu poreza na prihode od samostalne delatnosti po konačnom obračunu, preduzetnik koji vodi poslovne knjige, može podići neto dobit (prihod) na koji je plaćen porez u iznosu koji predstavlja razliku između utvrđene neto dobiti i iznosa eventualnih isplata mesečnih akontacija.

Za razliku od isplate dividende vlasnicima privrednih društava, za podizanje dobiti (prihoda od samostalne delatnosti) na koju je plaćen porez prema rešenju poreskog organa, ne treba donositi od strane vlasnika radnje nikakvu formalnu odluku niti se prilikom podizanja popunjava neki obrazac poreske prijave.

Isplata novca iznad ovog iznosa ili uzimanje imovine radnje za privatne potrebe preduzetnika prema odredbi člana 37b Zakona o porezu na dohodak građana ima tretman poslovnog prihoda, ukoliko se u knjigovodstvu ovo prethodno knjiži kao trošak. Ukoliko je uzimanje novca knjiženo tako da ne utiče na utvrđivanje prihoda od samostalne delatnosti (u poslovnoj knjizi PK-1, samo u koloni 21 gde se iskazuju podizanja sa tekućeg računa), ne vrši se korekcija prihoda u Poreskom bilansu PB-2.

Uzimanje imovine koje nije u novčanom obliku procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti.

Uzeti iznos novca odnosno imovine evidentira se kao već “isplaćen iznos”, tako da se za njegovu vrednost umanjuje iznos koji se može podići sa tekućeg računa radnje kao neto prihod od samostalne delatnosti.

ISPLATE SA TEKUĆEG RAČUNA PAUŠALACA

Prema odredbi člana 40. Zakona o porezu na dohodak građana preduzetniku se pod određenim uslovima može utvrditi da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod i u tom slučaju preduzetnik ne vodi poslovne knjige.

Paušalno oporezovani preduzetnici vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu – Obrazac KPO.

Za razliku od preduzetnika koji vode poslovne knjige, paušalno oporezovani preduzetnici mogu podizati sa tekućeg računa radnje gotovinske iznose ili vršiti plaćanje i svojih ličnih izdataka bez ikakvog organičenja ili dodatnog oporezivanja (oni plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti na osnovu paušalno utvrđenog prihoda od strane poreskog organa i on predstavlja njihov oporeziv prihod za taj period bez obzira na onaj koji realno ostvare).

arrow down arrow up

PRAVILNIK O KLASIFIKACIJI TRGOVINSKOG FORMATA

Ovim pravilnikom uređuje se klasifikacija trgovinskih formata, odnosno organizaciono-tehničkih oblika obavljanja trgovine. Na osnovu pretežnih odlika klasifikuju se kao:

  1. NESPECIJALIZOVANI TRGOVINSKI FORMATI:
    • TRGOVINA NA MALO PRETEŽNO PREHRAMBENOG ASORTIMANA: hipermarket, supermarket, supereta, minimarket, diskontna prodavnica, klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom.
    • TRGOVINA NA MALO PRETEŽNO NEPREHRAMBENOG ASORTIMANA: robna kuća
  2. SPECIJALIZOVANE PRODAVNICE
  3. POSEBNI TRGOVINSKI FORMATI: (trgovinski centar, keš-end-keri)

Trgovci su dužni da na prodajnom objektu istaknu, pored osnovnih podataka i poslovnog imena, vrstu trgovinskog formata u skladu sa propisanom klasifikacijom.

arrow down arrow up

UREDBA O PODSTICANJU ZAPOŠLJAVANJA U PRIVATNOM SEKTORU

Pravo na subvenciju ostvaruje poslodavac koji zaposli:

  1. Na neodređeno ili određeno vreme, bez obzira na godine života radnika. Uslov za lice: da 6 meseci pre zapošljavanja nije bilo u radnom odnosu. Uslov za poslodavca: da od 31.03.2011. god. nije smanjivao broj zaposlenih Poslodavac ima pravo na subvenciju:
    • 30% poreza na zarade (znači plaća 70% poreza),
    • ukupnog iznosa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Plaća se doprinos za zdravstvo i za slučaj nezaposlenosti. Period oslobađanja: 12 meseci od dana zapošljavanja ako je radni odnos na neodređeno vreme, a ako je na određeno, onda za taj period.
  2. Na neodređeno ili određeno vreme zaposli lice mlađe od 30 god. ili starije od 45 god. Uslov za lice: da 6 meseci pre zapošljavanja nije bilo u radnom odnosu. Uslov za poslodavca: da od 31.03.2011. god. nije smanjivao broj zaposlenih. Poslodavac ima pravo na subvenciju:
    • ukupnog iznosa poreza na zarade
    • ukupnog iznosa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Plaća se doprinos za zdravstvo i za slučaj nezaposlenosti. Period oslobađanja: 12 meseci od dana zapošljavanja ako je radni odnos na neodređeno vreme, a ako je na određeno, onda za taj period.

Gubitak prava na subvenciju: ukoliko u toku korišćenja subvencije poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na stanje 31.03.2011. god. uvećano sa brojem novozaposlenih. U tom slučaju treba da plati valorizovan iznos poreza i doprinosa koje bi platio da nije koristio subvenciju.

  • Lice koje se zapošljava ne mora biti na evidenciji NSZ,
  • Da bi se ostvarilo pravo na subvenciju, dovoljno je prilikom isplate zarada, odnosno prilikom dostavljanja obrazaca OPJ i OD, poreskoj upravi dostaviti propisane obrasce ZSD i ZSP sa iskazanim iznosima subvencionisanog poreza i doprinosa.
  • Poslodavac, prilikom svake isplate zarada za određeni mesec, podnosi Poreskoj upravi:

    - poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na zarade na Obrascu PP OPJ, a kao prilog uz ovu prijavu, podnosi zahtev za subvencionisanje poreza na zarade za Obrascu ZSP,

    - poresku prijavu o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade na Obrascu PP OD, a kao prilog uz ovu prijavu, podnosi zahtev za subvencionisanje doprinosa za PIO na Obrascu ZSD.

    Uz poreske prijave i zahteve za subvencionisanje, potrebno je da poslodavac dostavi i sledeće dokaze: spisak zaposelnih radnika na dan 31.03.2011.godine; prijavu na osiguranje RF za PIO; kopiju ugovora o radu; kopiju radne knjižice novozaposlenog lica. Navedene dokaze poslodavac podnosi samo uz prvi zahtev za subvencionisanje.

arrow down arrow up

POLOG PAZARA I GOTOVOG NOVCA

Počev od 17.05.2011. god. pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost – preduzetnici, obavezni su da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu, uplate na svoj poslovni račun kod banke najkasnije u roku sedam radnih dana(do sada rok bio isti ili prvi naredni radni dan). Način računanja roka od sedam radnih dana: u ove dane ne računaju se subota i nedelja, kao i dani državnih praznika koji su proglašeni neradnim danima.

arrow down arrow up

JUBILARNA NAGRADA

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Poslodavac takođe treba da utvrdi merila i kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje pravo na jubilarnu nagradu (stalnost u radu, jubilej firme i sl.)

Jubilarna nagrada nema karakter zarade.

Poslodavac trebva da vodi računa o tome da iz kriterijuma za dodelu jubilarne nagrade može jasno da se vidi da povod nije izbegavanje plaćanja obaveza po osnovu zarada.

Na novčane i druge nagrade (pokloni, predmeti i sl.) koje se daju zaposlenom na ime jubilarne nagrade, iznad neoproezivog iznosa plaća se porez na dohodak graćana po stopi od 12%.

arrow down arrow up

SOLIDARNA POMOĆ

Zakon ne definiše šta je solidarna pomoć, niti utvrđuje slučajeve u kojima se ona dodeljuje. Slučajevi za koje se može utvrditi ovo pravo, visina solidarne pomoći, način isplate, predmet je opšteg akta, odnosno ugovora o radu. Poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći, koju isplaćuje poslodavac za zaposlenog ili člana njegove porodice, može se ostvariti:

  1. za slučaj bolesti (ako na osnovu medicinske dokumentacije, koju je dužan da podnese zaposleni za sebe ili člana njegove porodice nesporno proizilazi):
    • da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja, veće troškove lečenja ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja i radne sposobnosti.
    • da je u postupku izlečenja, odnosno saniranja bolesti neophodna medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkoj ili stacioniranoj ustanovi koja se ne može obezbediti iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
  2. za slučaj zdravstvene rehabilitacije;
  3. za slučaj invalidnosti. nije vezana za određeni vremenski period (mesec, godina), niti je ograničena samo na jedno lice, što znači da u toku godine može da se isplaćuje i više puta, ukoliko je nastao jedan od slučajeva za koje se pomoć isplaćuje i da su ispunjeni uslovi iz pravilnika.

Nije vezana za određeni vremenski period (mesec, godina), niti je ograničena samo na jedno lice, što znači da u toku godine može da se isplaćuje i više puta, ukoliko je nastao jedan od slučajeva za koje se pomoć isplaćuje i da su ispunjeni uslovi iz pravilnika.

arrow down arrow up

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU

Menjaju se uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju:

muškarac 40 godina staža, a žena 38 godina staža osiguranja, uz postepen prelazak na nove uslove zaključno sa 2022. god.

muškarac 65 godina života odnosno žena 60 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja

45 godina staža osiguranja.

  • U slučaju kada osiguranik istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova, smatra se prestanak osiguranja po prioritetnom osnovu osiguranja: 1. zaposleni; 2. lica koja samostalno obavljaju delatnost i 3. poljoprivrednici. Izuzetno, za lica koja samostalno obavljaju delatnost, a nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja, utvrđeno je da pravo na starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju. To znači da privatni preduzetnici mogu da ostvare pravo na starosnu penziju ispunjenjem propisanih uslova u pogledu godina staža i godina starosti bez prestanka osiguranja, odnosno bez odjave samostalne delatnosti.
arrow down arrow up

NALOG ZA ISPRAVKU

Greške tokom evidentiranja prometa preko fiskalne kase mogu se ispraviti do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka.

Greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase koje nisu otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu se ispravljati samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno ako se vrši reklamacija pružene usluge, posle izdavanja fiskalnog isečka.

Ako se kupljeno dobro vraća ili na drugi način vrši reklamacija, ispravka se vrši nalogom NI. Ispravka se vrši samo na osnovu originalnog fiskalnog računa. Ako je pojedinačna ili ukupna vrednost robe koja se vraća veća od 500 din, u obrazac NI se upisuje štampanim slovima ime i prezime kupca, njegov JMBG i svojeručni potpis kupca.

arrow down arrow up

SRETAN SAT – HAPPY HOUR

Trgovac može da nudi robu/usluge sa podsticajima kao što su akcija, popust, promocija, rasprodaja i sl. odnosno po povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethodnu ponudu (sve mora biti javno). O prednjem se mora doneti posebna odluka (određivanje vrste podsticaja, precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi, period važenja sa naznakom datuma početka, sve eventualne posebne uslove, ukupne troškove vezane za dobijanje robe/usluge). Usklađivanje kase: ne preporučuje se brza promena cena nego ubacivanje posebnih-novih šifara za artikle koji se daju sa popustom, ostaju i stare šifre za vreme mimo sretnog sata. Kalkulacije: ne treba nova kalkulacija, samo se daje popust za robu za koju već imamo kalkulaciju.

arrow down arrow up