Alapítási útmutató

Útmutató a vállalkozásának létrehozásához

 

POČETAK SOPSTVENOG BIZNISA

Preduzetnik – poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. U cilju obavljanja samostalne delatnosti, preduzetnik osniva radnju (radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija...). Fizičko lice može osnovati samo jednu radnju. Radnja može obavljati delatnost u više posebnih poslovnih prostorija i u više mesta, koja se mogu baviti istom ili različitim delatnostima. Delatnost se može obavljati u poslovnom prostoru ili kao terenski rad.

POSTUPAK OSNIVANJA RADNJE

1. REGISTRACIJA U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE (APR)‏
- Obrazac jedinstvene registracione prijave i uplata naknade za
registraciju
- Fotokopija lične karte
- Na zahtevanu adresu kroz par dana, dobije se:
Rešenje o upisu radnje u registar,
PIB (potvrda o izvršenoj registraciji).
Provera statusa može se videti na sajtu

2. IZRADA PEČATA (štembilj mora biti identičan nazivu radnje na rešenju). Počev od 1. oktobra 2018. god. upotreba pečata više nije‏ obavezna – preduzetnik se o tome sam opredeljuje.

3. OVERA POTPISA (obrazac OP)‏

4. OTVARANJE RAČUNA KOD POSLOVNE BANKE (sa odabranom bankom zaključuje se ugovor i dobija depo karton)‏

5. PORESKA UPRAVA REPUBLIKE SRBIJE
Novoregistrovani preduzetnici (izuzev paušalaca) treba da podnesu elektronskim putem
poresku prijavu PPDG-1S u kojoj će dati procenu prometa do kraja prve poslovne godine.

6. PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE AKO PREDUZETNIK ISPUNJAVA USLOVE I ŽELI DA BUDE GODIŠNJE PAUŠALNO OPOREZOVAN
Napomena: Već prilikom podnošenja obrasca jedinstvene registracione prijave, podnosilac prijave (budući preduzetnik) izjašnjava se za paušalno oporezivanje štikliranjem odgovarajućeg polja.


mogućnost: PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA REGISTRACIJU PREDUZETNIČKE RADNJE ELEKTRONSKIM PUTEM


Preduslovi za podnošenje e-prijave za registraciju preduzetnika kod Agencije za privredne registre:

1. Da podnosilac poseduje elektronski potpis, kao i čitač smart kartica ili USB token

2. Da podnosilac ima mogućnost plaćanja elektronskim putem korišćenjem Visa ili MasterCard platne kartice

3. Da korisnik ima nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre, radi pristupa informacionom sistemu.

Kada se kumulativno steknu napred navedena tri uslova, poslovno sposobno strano ili domaće fizičko lice može pristupiti kreiranju e-prijave, podnošenju iste, dakle elektronskoj registraciji  osnivanja preduzetničke radnje.

REGISTRACIJA PREDUZETNIKA


Uz jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja preduzetnika prilaže se dokaz o njegovom identitetu (fotokopija lične karte za domaće fizičko lice, odnosno za stranca fotokopija pasoša), kao i dokaz o uplati naknade za registraciju. Ako se registruje delatnost za koju se traži prethodna saglasnost nadležnog organa, potrebno je podneti i rešenje tog organa u originalu ili overenoj fotokopiji. 

Prilikom podnošenja jedinstvene registracione prijave treba voditi računa o tome da poslovno ime obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku “preduzetnik” ili “pr” i mesto sedišta preduzetnika. Poslovno ime ne mora da sadrži opis retežne delatnosti. Ako poslovno ime preduzetnika sadrži i naziv, tada obavezno sadrži i predmet poslovanja (npr. zanati, usluge, trgovina).


Promene koje nisu predmet registracije: proširenje delatnosti (osim u izdvojenom poslovnom prostoru), privremeni prestanak rada izdvojenog mesta, promena statusa preduzetnika (osnovna, dopunska delatnost ili penzioner), rad na terenu, opis i promena registarske oznake vozila, kao i podaci o obavljanju spoljnotrgovinskog prometa.

Za sve one koji nemaju iskustva u preduzetništvu, preporučuje se da pre otpočinjanja samostalne delatnosti provedu jedno vreme u delatnosti u kojoj nameravaju da pokrenu svoj biznis (prethodno radno iskustvo, hobi, primer iz okoline, preuzimanje postojećeg biznisa...) 

Biznis treba da poseduje tržišne i profitne potencijale.

Ključni pojmovi za preduzetnika su:
• Znanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, sopstvene delatnosti...
• Visok stepen rizika
• Sam preduzetnik - iskustvo, strast, upornost i istrajnost, sposobnost, ogroman rad
• Ideja – cilj, neiskorišćena tržišna prilika.

OSOBINE USPEŠNOG PREDUZETNIKA- poznaju posao kojim će se baviti,‏ želja za finansijskom nezavisnošću, upornost, sposobnost da se problem identifikuje i iznađe rešenje, postavljanje prioriteta...


UOBIČAJENI NEDOSTACI- često ne ispituju da li njihov proizvod ili usluga donose profit,‏ neadekvatno planiranje posla, nedovoljan početni kapital za početni period i razvojne stadiume, pogrešno procenjen zahtev tržišta...


Bez obzira na valjanost poslovne ideje, u biznisu uvek postoji rizik. Uspeh je verovatniji ako preduzetnik izabere posao za koji je siguran da:


- Poznaje delatnost i potrošače,

- Može dati kvalitetan proizvod/uslugu za kojim postoji tražnja,

- Proizvod ili uslugu može ponuditi bolje, jeftinije i brže (ili sva tri elementa) nego
konkurenti,

- Zna kako da dođe do potrošača,

- Startuje sa jednim ili više potrošača,

- Zna koliko će vremena trebati da se posao uhoda i da prema tome podesi poslovni
plan.


Preporučuje se u svim pripremnim radnjama za ulazak u posao, kao i u toku samog posla, da se koriste usluge opštih udruženja preduzetnika i stručnih lica koja su u službi preduzetnika u svakom gradu. 


VIDOVI OBAVLJANJA SAMOSTALNE DELATNOSTI

-Preduzetnik koji obavlja samostalnu delatnost u vidu osnovnog zanimanja,

-Preduzetnik koji obavlja samostalnu delatnost iz radnog odnosa (istovremeno radi kod drugog poslodavca),

-Preduzetnik koji je istovremeno i osnivač, vlasnik privrednog društva u kojem nije radno angažovan,

-Preduzetnik koji je istovremeno i osnivač, vlasnik privrednog društva u kojem je radno angažovan,

-Preduzetnik koji samostalnu delatnost obavlja u svojstvu penzionera.


NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI, PLAĆAJU SE:

- Porez na dohodak građana na prihode od samostalne delelatnosti (10%)

- Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na ličnu
   zaradu preduzetnika ili na oporezivu dobit:
   doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje 25,5%
   doprinos za zdravstveno osiguranje 10,3%
   doprinos za osig.za sl.nezaposlenosti 0,75%

 

Preduzetnici se prema načinu utvrđivanja obaveze po osnovu poreza na prihode od samostalne delatnosti dele na dve osnovne grupe:

1. Paušalno oporezovane preduzetnike koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti po osnovu rešenja poreskog organa i vode samo knjigu KPO;

2. Preduzetnike koji utvrđuju obavezu za porez na prihode od samostalne delatnosti samooporezivanjem u koje spadaju svi preduzetnici koji vode poslovne knjige - "knjigaši". Ova kategorija preduzetnika se dalje, prema načinu plaćanja socijalnih doprinosa deli na:
- preduzetnike koji su se opredelili da isplaćuju ličnu zaradu i o tome obavestili poreski organ, i
- preduzetnike koji se nisu opredelili da isplaćuju ličnu zaradu (obračunavaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje na oporezivu dobit).

Isplata lične zarade nije obaveza preduzetnika, nego mogućnost za koju se on opredeljuje.

Nema smetnje da se visina lične zarade utvrđuje posebno za svaki mesec u skladu sa rezultatima rada i mogućnosti za isplatu po osnovu likvidnosti preduzetnika.
Osnovicu za obračun socijalnih doprinosa čini bruto lična zarada, s tim da ona ne može biti niža od propisane najniže mesečne osnovice doprinosa niti viša od najviše mesečne osnovice doprinosa.

Isplata lične zarade preduzetnika ne oslobađa obaveze plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10%. 

Preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi pismeno obaveštenje o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade. Obaveštenje se dostavlja najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine. Kada se preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade, ovakvo opredeljenje ne može da menja u toku poreskog perioda (u toku godine).

Ako se preduzetnik opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi pismeno obaveštenje do 15. decembra tekuće godine. U skladu sa navedenim, preduzetnik će od 1. januara naredne godine prestati sa isplatom lične zarade.

PAUŠALNO OPOREZIVANJE

Uređeno je Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.


Zahtev za paušalno oporezivanje:

- Za novoosnovanu radnju, već prilikom podnošenja obrasca jedinstvene registracione prijave, podnosilac prijave (budući preduzetnik) izjašnjava se za paušalno oporezivanje štikliranjem odgovarajućeg polja.
- Preduzetnici koji vode poslovne knjige a u narednoj godini žele ostvariti pravo na paušalno oporezivanje, podnose prijavu do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Obveznici koji su do sada bili paušalno oporezovani ne podnose novi zahtev, osim ako se promene okolnosti od značaja za paušalno oporezivanje (ako se značajnije izmeni obim poslovanja odnosno ako izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje).

Preduzetnik koji je imao status paušalca a želi da porez na prihode od samostalne delatnosti u narednoj godini plaća na planirani odnosno ostvareni prihod, treba da dostavi poreskom organu poresku prijavu i pismeno obaveštenje da će od 01.01. naredne godine voditi knjige po sistemu  dvojnog knjigovodstva (počev od 2019. godine nije moguće voditi knjige po sistemu prostog knjigovodstva).

Preduzetnici paušalci vode samo knjigu o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika – KPO i nisu obavezni da utvrđuju finansijski rezultat poslovanja i da poreskom organu dostavljaju Bilans uspeha i Poreski bilans.

Raspolaganje novčanim sredstvima: paušalac može podizati gotov novac sa svog poslovnog računa, bez ikakvih ograničenja i bez podnošenja dokaza za koje namene podiže i troši novčana sredstva.

Finansijska sredstva radnje mogu da se koriste za poslovne i lične potrebe.

Preduzetnik koji nema pravo na paušalno oporezivanje:

 1. koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;

 2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

 3. u čiju delatnost ulažu i druga lica,

 4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 6.000.000 dinara;

 5. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.


Izuzetno, obvezniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.


POREZ NA DODATU VREDNOST

- Kod nas je u primeni od 01.01.2005. god.
- Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%,
- Posebna stopa PDV-a iznosi 10%.

CILJEVI POREZA NA DODATU VREDNOST
- Prihod državi
- Smanjenje obima sive ekonomije i podsticanje lojalne konkurencije (oporezuje se svaka faza prometa),
- Podstiče i pojeftinjuje izvoz (na izvoz se ne plaća pdv),
- Povećava broj obveznika (ko posluje sa poreskim obveznikom koji nije u sistemu PDV nema pravo na povraćaj poreza).

KAKO SE EVIDENTIRATI ZA PDV

Prilikom osnivanja prijava se podnosi već prilikom podnošenja obrasca Jedinstvene registracione prijave - podnosilac prijave, budući preduzetnik, opredeljuje se za PDV evidentiranje (po sopstvenom izboru i na osnovu procene ukupnog prometa u narednih 12 meseci) štikliranjem odgovarajućeg polja.

U toku poslovanja obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan je da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.

PORESKI PERIOD 

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 50.000.000 dinara, kao i za obveznika iz člana 36a ovog zakona.

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 50.000.000 dinara, osim za obveznika iz člana 36a ovog zakona.

 

CENE PROIZVODA I USLUGA 

- Cena treba da pokrije troškove, uključujući porez i doprinose, i da donese odgovarajući profit;

- Cena zavisi od sume novca koju su potrošači voljni da plate za proizvod ili uslugu, kao i od njihove platežne sposobnosti;

- Cena zavisi od toga da li je tržište dovoljno veliko za profitabilnu prodaju;

- Cena zavisi od kretanja cena istih ili sličnih proizvoda i usluga na tržištu.

Bez odgovarajućeg tržišta ne vredi ni jedna cena!

Obveznici PDV-a:

-Cena proizvoda i usluga određuje se bez PDV-a. Na tu cenu (osnovicu) dodaje se PDV, formirajući na taj način prodajnu cenu (PRODAJA).

-Prilikom nabavke dobara i usluga za obavljanje delatnosti, dobavljačima se plaća cena sa PDV- om (NABAVKA).

PRIMENA PROPISA O FISKALNIM KASAMA 

Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Obaveza postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica, bezgotovinsko plaćanje).

Delatnostima za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost (detaljnije: UREDBA o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanje ne postoji obaveza evidentiranje prometa preko fiskalne kase).


Greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase koje nisu otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu se ispravljati samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno ako se vrši reklamacija pružene usluge, posle izdavanja fiskalnog isečka.

Ako se kupljeno dobro vraća ili na drugi način vrši reklamacija, ispravka se vrši nalogom NI (Nalog za ispravku). Ispravka se vrši samo na osnovu originalnog fiskalnog isečka. Za svaki isečak popunjava se poseban nalog za ispravku, istog dana kada je roba vraćena-reklamirana.

- Obavezno vođenje knjige EDI (evidencija dnevnih izveštaja)‏


LIKVIDNOST

Svako poslovanje je povezano sa tri velike sfere finansijskih aktivnosti: sfera nabavke, sfera prodaje i sfera obaveza prema državi.
Preduzetnik plaća obaveze prema dobavljačima (nabavka), državi, radnicima,krediti, zakup...
Preduzetnik naplaćuje potraživanja od kupaca.

Likvidnost = Potraživanja - Obaveze

Za poslovanje je važno da potraživanja budu veća od obaveza i da potraživanja od kupaca budu realno naplativa.

PRESTANAK SVOJSTVA PREDUZETNIKA I ODGOVORNOST PO OSNOVU NASTALIH OBAVEZA  

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.

Brisanjem preduzetnika i na taj način prestankom svojstva preduzetnika, ne prestaje odgovornost fizičkog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik za nastale obaveze.

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.


OPŠTE UDRUŽENJEPREDUZETNIKA SUBOTICA

Subotica, Šandora Petefija 8.

Telefon : 024/557-385

 e-mail: udpreduzetnikasu@eunet.rs